Društvo / Aktivizam
Studentski bunt nekad i sad: mladi su nosioci društvenih promena
U petoj epizodi Rose u podne, emisije Oradija o generacijskim razlikama, razgovarali smo o tome kako su mladi i studenti nekada protestovali, a kako to danas čine; o tome kako su se promenile metode i motivi protesta, ali i načini komuniciranja o protestnim porukama.
O ovoj temi razgovarali smo sa Pavlom Hrnčićem, kulturologom i studentom master studija na Akademiji umetnosti i Markom Jakovljevim, preduzetnikom, novinarom i našim nekadašnjim kolegom sa Oradija.
Sa jedne strane, Pavle intenzivno prati studentske blokade koje su trenutno u toku na više novosadskih fakulteta, dok nam je Marko ispričao kako su izgledali protesti u vreme kada je on bio student.
Podsetimo, više od 30 fakulteta u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Kragujevcu trenutno je u blokadi. Njih je blokirao deo studenata, zahtevajući objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu nakon pada nadstrešnice, kao i odgovornost lica koja su na protestima bila nasilna prema studentima.
“Pre svega, mislim da su ovi protesti specifični po tome što smo se mi prvi put kao studenti sa različitih fakulteta ujedinili u jednoj ideji. Svi stojimo iza manje-više istih principa i zahteva i oseća se ogromna povezanost kod mladih. Ja to do sada nisam doživeo za svoje 23 godine i za sve one proteste koji su se dešavali ranije”, priča Pavle.
Pavle Hrnčić, foto: lična arhiva
Upoređujući aktuelne studentske blokade sa protestima mladih pre 30-ak godina, Marko kaže da je očigledna razlika u načinu organizacije i koordinisanosti protesta. On dodaje i da su okolnosti u kojima se oni odvijaju drugačije.
"Čini mi se da protesti kada sam ja bio student nisu bili toliko organizovani. Više se sve odvijalo gerilski. Pošto nije bilo mreža da se ljudi organizuju kao danas, sve je bilo spontanije. Skupljali su se ljudi na nekoliko lokacija, pa su se tako organizovale šetnje. Imao sam utisak da je sve to trajalo non-stop. Ono što mi se čini kao još jedna razlika u odnosu na današnji trenutak je to što smo mi bili u bezizlaznoj situaciji i nismo imali drugi izbor osim da stalno budemo na ulici. Danas mladi ipak, koliko god bila teška situacija u raznim aspektima, imaju više opcija. Mnogo je lakše otići van zemlje, dok mi nismo mogli nikako da izađemo iz države. Jedino što si imao tada je bila ulica”, kaže Marko.
Ipak, on ističe da je jedna stvar ostala ista do danas, a to je da su mladi nosioci društvenih promena.
“To je jednostavno stvar njihove budućnosti, najveći ulog je na njima. Zato je i za očekivati da oni iznesu taj teret. Meni je baš drago što se pojavila ta energija na fakultetima koja je sad, čini mi se, skroz nezavisna. Ja više polažem nade u te proteste nego u ove građanske”, priča Marko.
“Ono što je takođe specifično kod ovih protesta je što se sve dešava iz sata u sat, iz dana u dan. Ne možemo mnogo da planiramo unapred. Ali, ono što možemo je da uvek stanemo iza naših zahteva. Nadam da će ti zahtevi biti ispunjeni. Zato je važno to što postoji kohezija između različitih fakulteta. Mislim da će taj odjek biti sve jači i jači i ti zahtevi će onda morati da budu ispoštovani kako bi ogromne institucije, kao što su univerziteti, nastavile da rade”, smatra Pavle.
On dodaje i da su kreativni izrazi i performans važan deo ovih protesta i da umetnost i aktivizam imaju veoma snažnu vezu.
"Mislim da je ovo najbolje vreme za aktivistički bunt u vidu umetnosti. Toliko različitih umetnika je sada dobilo priliku da pokaže svoje talente. Mislim da je ovo savršena prilika da svi mi koji smo studenti umetnosti i kreativci izrazimo svoj bes i bunt, kroz umetnost”, kaže Pavle Hrnčić.
Marko Jakovljev nam je ispričao da su i u vreme studentskih protesta 1990-ih performans i umetnički izrazi bili važan deo izražavanja bunta.
"Bilo je tu dosta umetnika koji su svoju estetiku i poetiku formirali oko tih protesta i te energije i tako su zabeleženi u istoriji. To je bilo svakodnevnica, dosta je bilo nezavisnih umetnika koji su bili uključeni u proteste. Ali, danas je to slučaj samo na nekom individualnom nivou. Čini mi se da je to nekada bilo izraženije”, kaže Marko.
Marko Jakovljev
Ono što smo prethodnih godina često mogli da čujemo u javnosti - da su mladi apatični i nezainteresovani za društvo oko sebe - studentske blokade koje gledamo ovih dana demantuju.
"Poprilično sam osetljiv kada neko kaže da su mladi apatični, jer većina mladih koje ja poznajem, pa i ja sam, pripadamo jednoj grupi za koju ne smatram da smo apatični i nezainteresovani. Mislim da smo veoma zainteresovani i imamo empatiju, samo nismo imali prilike da je izrazimo i raznorazni medijski diskursi su nas stavljali u takve pozicije da delujemo nezainteresovano. Drago mi je što se sada menja taj diskurs. Kroz ovaj bunt i kroz to što smo preuzeli naše fakultete, pokazuje se koliko smo zainteresovani za svoju državu i svoj grad, za ljudska prava, za pravdu”, ističe Pavle.
Sa druge strane, Marko kaže da se njegova generacija susretala sa jednom drugačijom vrstom generacijskog jaza, odnosno, da su oni bili buntovniji od generacije svojih roditelja.
"Generacija pre nas je ona koja je odrasla u relativnom blagostanju, u tom periodu posle Drugog svetskog rata. Oni jednostavno nisu bili generacija koja je navikla na bunt i otpor. I onda smo mi došli 1990-ih i to je bila neka totalno nova energija na ovim prostorima. Mladi su uvek bili u buntu. I danas je čini mi se tako, samo što mislim da je danas ta oštrica bunta otupljena, zbog novih medija. Komunikacija više nije tako intenzivna među ljudima, sve se odvija u onlajn sferi”, smatra on.
Marko dodaje i da je jedan od razloga zbog kojih je skeptičan prema digitalnom umrežavanju mogućnost pojave lažnih vesti i dezinformacija.
"Neka komunikacija i organizacija postoji kao efekat društvenih mreža, ali mislim da ne donosi mnogo kvalitetnog pomaka u odnosu na nekad, kad smo se, na primer, čuli telefonom ili bismo informacije saznavali nekako usput. Možda smo i mi bili naivni, sad iz ove perspektive kad gledam. Ali u tom momentu situacija je izgledala mnogo čistije. Danas smo toliko bombardovani informacijama da ti više nisi siguran ni kako se zoveš. To je ono što ubija entuzijazam i duh, ljudi ne znaju kome da veruju”, kaže Marko.
Ipak, Pavle smatra da su društvene mreže umnogome doprinele organizaciji protesta i okupljanju mladih, te da onlajn povezanost ne isključuje stvari koje se odvijaju uživo.
"Mislim da smo mi dokaz koliko su mladi povezani kroz društvene mreže, gde se sve dešava i virtuelno i u stvarnosti istovremeno. To nama ide u korist, jer smo umreženi sa svojim kolegama iz drugih gradova i sa drugih fakulteta. Informacije se bukvalno saznaju u sekundi, tako da mislim da društvene mreže igraju ogromnu ulogu u ovoj blokadi i u ovim protestima", kaže naš sagovornik.
OBRATI PAŽNJU
U kontekstu međugeneracijske podrške, Pavle ističe da im kao studentima veoma znači to što su tokom blokada dobili podršku mnogih profesora i profesorki.
“Fakultet je institucija koju, pored studenata, čine i profesori, asistenti i bivši studenti. Mislim da je ta podrška jako važna, zato što ponovo pokazuje povezanost različitih ljudi koji stoje iza istih ideja. Na kraju dana, ti profesori su nas naučili da kritički razmišljamo i da se borimo za istinu i pravdu i za bolji svet”, zaključuje Pavle.
Naše sagovornike smo pitali i šta generacije mogu naučiti jedne od drugih kada je reč o aktivizmu i izražavanju bunta.
"Jako je važno da jedni drugima pružamo bezrezervnu podršku. Svi mi koji smo nekad bili mladi, a sad smo srednjih godina, pretvaramo se u svoje roditelje i dolazimo opet u tu situaciju gde govorimo da mladi ništa ne znaju, da mi znamo bolje i slično. Ono što bismo mogli da naučimo je da taj generacijski ego ostavimo po strani i da imamo poverenja u mlade generacije, a ono što možemo da im ponudimo su iskustvo, ljubav i podrška”, ističe Marko.
“Mislim da možemo da naučimo osnovnu lekciju, a to je da se svi ljudi rađaju slobodni i da svako ima pravo na slobodu i na dostojanstven život. Mislim da je to nešto što se priča već hiljadama godina i mi smo samo još jedna od mnogih generacija koja će glasno da ponovi baš tu poruku koja je večna”, zaključuje Pavle.
Celu epizodu Rose u podne možeš poslušati u plejeru:
I. Č.
fotografije: Oradio
