Društvo / Aktivizam
Što je više novca u kulturi, to je manje žena u toj oblasti
Neravnopravnost, stereotipi i predrasude sa kojima se žene suočavaju gotovo svakodnevno, ne izostaju ni u kulturi i umetnosti. Ovaj sektor se smatra delom društva koji bi trebalo da ispravlja nejednakosti, da utiče na pozitivne društvene promene i da ukazuje na probleme, tražeći odgovore na njih. Na žalost, neretko su umetnice i radnice u kulturi diskriminisane, a za svoj položaj i ravnopravno mesto sa muškarcima još uvek se bore.
Foto: Canva.com
Nekoliko organizacija sa nezavisne kulturne scene trenutno radi na istraživanju koje je pre svega usmereno na ispitivanje uslova rada žena u kulturnom sektoru. Ono, između ostalog, pokazuje da više od jedne trećine radnica u kulturi i umetnica doživljava neprihvatanje i neuvažavanje kada se nađu na rukovodećim pozicijama (podaci iz još uvek neobjavljene studije "Rodna ravnopravnost za kulturnu raznolikost", koja će biti dostupna javnosti u celosti na proleće).
Jedan od organizacija koja je uključena u taj proces je i Femix, a Tatjana Nikolić iz te organizacije kaže da različita istraživanja svaki put pokazuju da ni u sektoru kulture ne vlada ravnopravnost, kao što je slučaj, kako Tatjana navodi i u većini drugih oblasti.
"Značajan broj koleginica i dalje doživljava neprihvatanje i neuvažavanje kada se nađe na rukovodećim pozicijama, zato što su žene. Mi i dalje ne uspevamo jednako da doživljavamo muškarce i žene kada su nam nadređeni. Više od jedne trećine koleginica u sektoru kulture doživljava sumnju u svoje kompetencije u profesionalnom radu, od strane kolega. To dovodi do toga da čak 73 odsto koleginica u javnom sektoru kulture ne bi prihvatilo da bude na liderskoj poziciji kada bi im bilo ponuđeno", kaže Tatjana.
Tatjana Nikolić, foto: supervizuelna.com
Prema njenim rečima, novac igra veliku ulogu kada govorimo o položaju umetnica i kulturnih radnica.
"Pokazuje se da, što su veća finansijska sredstva u igri, to je manje žena na tom polju. Nekako, polja koja se više vezuju za kreativne industrije, recimo stilska, muzička, televizija, gejming, prosto, tamo gde su profitabilnije sfere, tamo ima manje žena. Sa druge strane, u javnom sektoru, recimo u bibliotekama ili muzejima, vidimo veći broj žena, Čak i one same kažu da je to verovatno zbog toga što u tim profesijama nema mnogo sredstava. Iskustvo svake pete žene je da se zasluga za zajednički posao ili autorstvo pripisuje muškom kolegi ili kolegama", ističe Tatjana.
OBRATI PAŽNJU
Glumica Jelena Galović kaže da položaj glumica zavisi od talenta, od podrške muških kolega i zaleđine koju svako od nas ima, a koja je različita od osobe do osobe. Jelena, međutim, ukazuje i na opasne stereotipe koje postoje u svetu glume.
"Skrenula bih pažnju na to da nas i dalje tretiraju kao komad mesa i neki objekat koji treba da se iskoristi za određenu svrhu. Osnovni stereotip je taj da sve glumice žele preko seksa da dođu do uloga i nije neistina da neke i to rade. Ali možda je glavno pitanje zbog čega one to rade i zbog čega se vraćamo srednjovekovnom korišćenju tela kao razmene za uslugu. Kao da nemamo drugu vrednost, osim tela. Ako nismo agresivne, jako izdržljive, ako nemamo imamo debele obraze i ako nismo tako stvorene, onda je vrlo teško, jer, kao i u svemu, moramo biti kao muškarci da bismo dobile jednaka prava. Naravno, onda smo veštice, nepoželjne smo, znaju da neće dobiti seks od nas, pa smo samim tim i odbačene", tvrdi Jelena.
Jelena Galović, foto: Aleksa Ramadanović
Prema rečima kantautorke Aleksandre Bajić, ni u muzičkoj industriji nije idelano. Ona smatra da se žena i dalje gleda sa skepticizmom, da se ne shvata dovoljno ozbiljno i da mora mnogo više da se trudi da bi bila shvaćena ozbiljno, privaćena i uvažena kao umetnica.
"Nije nemoguće, ali se mora prvo proći kroz gomilu predrasuda i obraćanje pažnje na stvari na koje se kod muškarca ne obraća pažnja. Na primer, izgled, način oblačenja, gestikulacija, ponašanje... Različita su mi iskustva. Sa jedne strane, zaista sam se osećala prihvaćeno kod određenih ljudi, ali je bilo i onih koji su izbegavali da budu u bendu sa mnom. Priča se uglavnom da će se, ako je žensko u bendu, on instant raspasti. Dosta bendova me zbog toga odbijalo. Bilo je menadžera klubova koji su sjajni za saradnju, ali bilo je i onih koji su odbijali moje nastupe jer se nisam oblačila dovoljno izazovno. Problem sa komentarisanjem i oblačenjem je u tome što ne postoji ništa što žena tu može da uradi, a da je to ok. Ako se oblači izazovnije, ako je to nešto što želi, onda nije shvaćena ozbiljno, a ako ne želi tako da se oblači, onda je dosadna i nije dovoljno žensko", kaže Aleksandra.
Aleksandra Bajić, foto: TAKT Fest
Naravno, ima i onih organizacija koje ženama u svojim kolektivima pružaju podršku. Mlada radnica u kulturi Irena Čučković kaže da ima tu sreću da se oseća dobro i poštovano u kolektivu u kojem radi.
"Ja se osećam ravnopravno u svom kolektivu, ali znam da to verovatno nije slučaj u mnogim drugim organizacijama. I u kulturi, a pogotovo u drugim sektorima. Nekako kulturni sektor važi za polje ili oblast gde su žene dosta prisutne, ali opet, sa druge strane, neka istaživanja pokazuju, iako nas ima dosta u kulturnom sektoru, da smo i dalje diskriminisane i da u većini slučajeva nismo na vodećim pozicijama. To dovoljno govori o rodnoj ravnopravnosti, odnosno, neravnopravnosti u kulturi", ističe Irena.
Osmi mart je zbog toga tu da nas podseti i nekako istakne sve ono na čemu još uvek treba raditi kada govorimo o položaju žena. Svako od nas bi žene trebalo da poštuje i da ih svakodnevno tretira ravnopravno, bez obzira na to u kom sektoru rade, čime se bave, gde žive i koliko imaju godina. Žene su odavno počele da menjaju društvo, a već dugo je i vreme da društvo podrži i osnaži žene.
Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:
