Potrebno više društveno odgovornih preduzetnika

Iako društveno odgovorno preduzetništvo u našoj zemlji nije baš popularan vid delovanja, postoje veoma dobri i održivi primeri takvih praksi. Neki od njih predstavljeni su na panel diskusiji u okviru projekta "Škola društveno omladinskog preduzetništva", kako bi dali podstrek mladima koji žele da se bave nekom vrstom delatnosti koja će biti odgovorna prema društvu.

Eko kurir jedan je od takvih projekata, a osnovna delatnost tog preduzeća jeste dostava biciklom na teritoriji Novog Sada. Dejan Vlaški jedan od osnivača te kurirske službe, kaže da nije bilo lako administrativno pokrenuti taj projekat, ali da su uz pomoć prijatelja i poznanika lako sačinili tim koji je dobro funkcionisao.

"Imali smo sreću da stvorimo ozbiljan tim u kom je svako pomogao na svoj način. Neko je radio marketing, neko komunikaciju, neko je tražio posao, neko ljude koji će da rade, a neko se bavio pravom. U samom startu smo imali veliki tim. To je bio period kada se većina nas vratila u Novi Sad iz inostranstva i svi smo imali želju da pokrenemo nešto naše. Godinu dana smo bili zajedno, a onda je svako otišao na svoju stranu, što je i normalno. Nas petoro, šestoro je ostalo u Kuriru, a svi ti drugari su zvali neke svoje drugare, tako da smo nastavili da širimo priču. Danas, posle pet godina, klub broji više od 30 aktivnih članova, a više od 100 ljudi je prošlo kroz njega", objašnjava Dejan za O radio.

On smatra da su među najbitnijim faktorima za pokretanje nečeg novog tim i ljudi koji su u našem okruženju, ali da je važna i inovativna ideja, pravi tajming za pokretanje posla i vreme koje se mora posvetiti realizaciji ideje.

Iako su ljudi nepoverljivi kada je u pitanju pošiljka ličnih stvari, Dejan kaže da Eko kurir razbija predrasude i da sve više ljudi koristi njihove usluge.

"Zadovoljni smo brojem građana koji koristi naše usluge, međutim, nismo baš zadovoljni odzivom građana na naše humanitarne i ekološke akcije, kada ih, na primer, pozivamo da sade drveće, da recikliraju ili da čistimo plaže na Dunavu i da implementiramo plažne pepeljare na Štrandu. Svako ima neki izgovor. Mislim da bi ljudi trebalo malo više da se trude da urade nešto dobro. Nije samo Eko kurir taj koji pokreće takve akcije. Ima mnogo dobrih organizacija koje deluju u Novom Sadu i koje realizuju dobre ideje. To treba svi da podržimo, od mladih, studenata, zaposlenih i nezaposlenih, do starijih ljudi i penzionera, da bi nam svima bilo lepše", zaključuje Dejan.

Budući da u društveno odgovornim udruženjima uglavnom nema profita, u smislu zarade iznad realne cene obavljanja usluge, organizacije koje se bave takvim radom neretko imaju finansijske poteškoće. Vanja Vinkov Petković iz udruženja "Čepom do osmeha" kaže da je u njihovoj delatnosti problem što ih je akcija prerasla.

"Veliki su troškovi, a cena čepova je mala. Problem je što nam recikleri ne isplaćuju čepove redovno i dešava se da, kada treba da kupimo pomagala, nemamo sredstava za to. Imamo i troškove u održavanju, plaćanju kancelarijskog zakupa, održavanju i registraciji vozila, te smo odlučili da postanemo socijalni preduzetnici i osnujemo sopstveni reciklažni centar, čije ćemo proizvode plasirati na tržište i tako održati i unaprediti ideju koja zaista ima veliki odziv i u čijoj realizaciji učestvuje veliki broj volontera. Želimo da broj pomagala koje ćemo kupiti bude veći", rekla je Vanja za O radio.

Ona je ispred udruženja "Čepom do osmeha" učestvovala u javnoj raspravi koja je bila organizovana u okviru pripreme nacrta zakona o socijalnom preduzetništvu, koji bi trebalo da omogući neprofitnim udruženjima prelazak u kategoriju socijalnih preduzetnika. Kaže da je nacrtom zakona predviđeno da 70 odsto ukupne zarade mora biti vraćeno u društvenu zajednicu, a 30 odsto u razvijanje tog preduzeća i za zarade zaposlenih.

"Nacrtom je predviđeno da najmanje tri osobe budu zaposlene u preduzeću i da naj broj zaposelnih mora postojati jedan korisnik koji je ili osoba sa invaliditetom ili osoba koja je socijalno ugrožena, poput Roma, samohranih roditelja, dece bez roditelja ili žrtava nasilja", zaključuje Vanja.

J.G.