Muzika
Stroberiz: Ukoliko nešto nije iskreno, to neće trajati
Anamarija Tumbas je kantautorka iz Subotice koja nastupa pod imenom Stroberiz. Karijeru je počela u autorskim bendovima, a od 2017. godine nastupa samostalno pod imenom Stroberiz. Iako je tokom godina izbacila dosta singlova, tek sada najavljuje prvi album pod nazivom „Beskraj“.
Kako kaže, glavni motiv, koji se provlači kroz sve njene pesme, su međuljudski odnosi i problemi sa kojima se suočavamo svakog dana.
„Ne mogu preterano da zamišljam i uvek crpim inspiraciju iz onoga što mi se dešava u svakodnevnom životu. Skoča je nedavno rekao: "Umesto da razbijem glavu, ja napišem pesmu". To mi se jako svidelo i prepoznala sam se u tome“, kaže Stroberiz na početku razgovora za Oradio.
„100 stvari“ je drugi singl koji si izbacila ove godine, početkom godine smo slušali i „Beskraj“. Da li to znači da će publika uskoro moći da čuje i tvoj prvi album?
Album je, ako se ja pitam, u najavi prethodnih deset godina. Bavim se sa mnogo drugih stvari, a skoro sve oko muzike radim sama. Stvari idu sporo, ali ne odustajem. Od prošle godine konačno imam neke stalne saradnike i guramo jedni druge. Izabrali smo šta će se od svog tog materijala, koji je nastao u proteklom periodu, naći na albumu.
Pesma koje si izbacila do sada su pravi melodični, sanjivi pop sa primesama alternativnijeg zvuka. Da li to možemo da očekujemo i na novom albumu?
Kada me neko pita kakvu muziku sviram, nikada ne znam šta zapravo da kažem. Mislim da ima mnogo uticaja.
Ostala si verna svom zvuku, koji se razlikuje od onoga što je dominantno na domaćoj sceni. Da li danas na sceni ima prostora za kantautore?
Uvek ima prostora za sve i svakoga jer svako može da radi šta god zamisli. Sve zavisi, ipak, od očekivanja. Kao neko ko nije u centru zbivanja, ko živi u Subotici, mislim da ipak ima prostora za mene i osećam se prihvaćeno. Vidim da smo svi u istom sosu, najbitnije je koliko ti je ono što radiš važno i koliko se cimaš oko svega. Ne vidim smisao u prilagođavanju trendovima, jer ukoliko nešto nije iskreno to neće ni trajati. Ne mogu da zamislim da radim nešto što nisam ja.
Koliko je teško izvođačima koji dolaze iz sredina poput Subotice da iskorače iz tih, uslovno rečeno, lokalnih okvira?
Mislim da treba baš mnogo truda. Kad želim da snimim spot u Subotici jako mi je teško da pronađem nekoga ko se bavi režijom, snimanjem, kamerom... Manjak je ljudi sa kojima može da se sarađuje. Sa druge strane, ne želim da idem daleko da bi završila nešto i onda se oslanjam na sebe i prijatelje.
Sama si režirala spot za pesmu "100 stvari". Koliko ti je ta vrsta umetničkog izraza bitna?
Ne mogu da kažem da mnogo razmišljam o tome. To je neophodno zbog "manjka" kreativne snage oko mene. Dok radim pesmu, razmišljam kako to vidim u svojoj glavi. To je spontana kreacija koja se samo dogodi. Mnogo ljudi voli da gleda muziku, a ne da je sluša.
Često sarađuješ sa drugim muzičarima. Zbog čega su ti te saradnje važne?
Dok sam bila mlađa imala sam osećaj da moram da se dokažem i da naučim sve sama da radim. Međutim, nakon nekog vremena sam shvatila koliko mi saradnje prijaju i da je ta zajednica smisao života. Skoro svi ljudi sa kojima sam sarađivala su moji prijatelji. Sve se to desi spontano, iz druženja, i super se osećam kada tako stvorimo nešto! Bitno je da nisi sam.
