Skalamerija za put u nepoznato

Pred kraj prošle godine, bend Svemirko se oglasio trećim studijskim albumom "Skalamerija" a pre neki dan ovaj bend je održao odličan koncert na ovogodišnjem festivalu Devet u Beogradu. I drajv i gejn su se osetili sa bine, poletna mladost koja je, sa druge strane, zdušno pevala sve pesme upotpunila je sliku opravdane pažnje koja za ovim hrvatskim sastavom traje već nekoliko godina. Na pitanja nam je odgovarao Marko Vuković, lično.

Skalamerija kao reč jako dobro opisuje i prošlu godinu - kao neki "budž". Da li je ovaj vaš album poput neke takve naprave?

Definitivno je, zato je upravo dobio i to ime. Na albumu se nalaze pesme koje nisu nužno deo istog muzičkog svemira i svaka stvar ima dosta random delova koji se ipak spajaju u neku smislenu celinu. Sve je nešto zbrda-zdola i sve visi na jednom šrafu. Mislim da može služiti kao muzičko ogledalo stanja u društvu. Od psihoze, agresivnosti do sreće i euforije da bi sve nekako setno završilo.

I pored vremena karantina u kom je nastao, da li se slažete da ovaj album ipak zvuči veselije, poletnije i čak raskalašnije od svog prethodnika (Tunguzija) i kako je došlo do tog finalnog efekta?

Pa neke stvari da, a neke ne. Definitivno ima više drajva i gejna na albumu i to se oseti. Kupio sam si overdrajv pedalu i jedna stvar je vodila drugoj. Posvetio sam više pažnje aranžmanu, dao si više vremena i bolje razradio stvari. Finalni efekt nikad ne možeš znati, u tome je cela lepota muzike. Put u nepoznato.

Spot za pesmu "Dok ja spavam"

Takođe, zvuk benda je još prirodniji i kroz neke kompozicije nas vodi malo i do  EX YU ROCK izvora. Na koji način ste istraživali zvuk Skalamerije?

Nisam istraživao ništa, iskoristio sam ono što sam pokupio po putu. Uglavnom sam radio neke žanrovske vežbe. Hteo sam videti kako bih se nosio u nekim drugim vodama. Iskreno, možda sam trebao to malo duže kuvati, ali ispalo je najbolje što je moglo u zadatim okvirima. Prirodniji zvuk se može pridodati i činjenici da je album sniman na pravim instrumentima u studijskim uslovima.

Celokupna slika Skalamerije je ipak jedna ozbiljnost, možda i najozbiljnija do sada. Da li je i to bio element u stvaranju i zašto?

Bila je dosta ozbiljna godina i ozbiljna situacija. Ja sam naravno tome svemu udario kontru i pokušao odraditi što “luđi” kreativni proces, ali sa dosta ozbiljnijim pristupom kod samog snimanja i produkcije uopšteno. Nisam postigao ono što sam hteo, ali nadam se da ću na idućem albumu to postići.

Atmosfera sa koncerta koji je održan na festivalu Devet u Beogradu

Kojim destinacijama odgovara zvučna podloga albuma?

Ovisno od stvari do stvari, ali istini za volju, uglavnom bi to bile sobe nekih studentkinja i srednjoškolki.

Da li žanr kao takav ubacuje bend u jednu zamku i na koji način se ti boriš protiv toga?

Mislim da žanrovi zapravo ne postoje, postoje samo emocije. Mislim da dva potpuno različita žanra mogu evocirati jednake emocije kod ljudi. Muziku bi trebalo klasifikovatii upravo po emocijama koje evocira kod većine ljudi. Uopšte ne obraćam ppažnju na žanrove i mogu pronaći dobre stvari u svakoj vrsti muzike. Žanr kao zamka može postojati samo u smislu pomodnosti. Nekad je jedan žanr popularan, nekad drugi, ali bez obzira na to, bitno je da su pesme dobre i da nešto govore ljudima.

Nova svemirska postava

Negde si izjavio da slabo uopšte i slušaš muziku. Koliko si onda "čistiji" za stvaranje sopstvenih pesama i rasterećeniji formama?

Da, nažalost, ne slušam muziku kao nekada pre, mislim da su mi godine pravljenja vlastite muzike uništile tu naivnost i lepotu koju sam nekada video u muzici. Voleo bih da nije tako, ali teško mi se ponovo vratiti u taj film. Iako znam još uvek sesti i dubinski poslušati neku dobru muziku. Generalno jesam “čišći” od tuđe muzike, ali verujte mi na reč, meni je stalno neka muzika u glavi. Često mi se dogodi i da sanjam već gotove i iskomponovane stvari i onda shvatim koliko je zapravo mozak moćan. Naravno, ujutro se nikad ne sećam pesama.

Kakav muzički rasplet donosi ovo uobličavanje albumske "ija" trilogije zaključno sa Skalamerijom?

Hepi end, ali sve je bio samo san i ja sam replikant.

U nastavku poslušajte ceo album "Skalamerija".

Foto: Alma Drnovac