Slovo A, čekirano!

Poslednje veče prvog ovogodišnjeg velikog muzičkog festivala u regionu (a možda i u Evropi), prošlo je na zavidnom nivou. Povezanost publike i bendova, ta veza poverenja koja nesumnjivo postoji, dokaz je da se previše dugo čekalo na jedan ovakav događaj. Arsenal fest je hrabro iskoračio napred, predvodeći sve ostale manifestacije slične vrste koje tek slede.

Fotografije: Nemanja Đorđević

Prvo, treba napomenuti (po ko zna koji put) da je prostor Knjaževog arsenala u Kragujevcu idealna lokacija za jedan ozbiljan festival. Raspored bina nije nepotrebno veliki i potpuno odgovara broju izvođača. Treće veče Arsenala zapravo je dalo uvertiru u sve ono što će nam, tokom leta, doći kao muzička ponuda u regionu. Prvi su na teren Garden bine istrčali Piter Vejn iz Kragujevca. Ovaj pop kvartet oglasio se prvim albumom "Sećanja" (Multimedia Music) pre dve godine i možemo očekivati da će u godinama koje dolaze, ako ostanu u muzici, ponuditi publici sve bolja ostvarenja. Nakon njih, na binu je izašao beogradski indi rok bend Gazorpazorp. Pola sata poletne svirke bilo je dovoljno da mladi posetioci Arsenala shvate zašto se o ovom bendu sve više priča. A kao što su fanovi napravili red ispred bekstejdža na Gardenu u petak, ista slika ponovila se i u subotu nakon nastupa mladog pop autora Ivana Jegdića. Njegova sigurna i izbalansirana svirka vraća veru u to da publika voli melodije i da one mogu da pobede klasično tandrljanje koje je na našoj sceni zastupljeno godinama unazad.

Sajsi MC

Prava euforija ipak je nastala kada se na bini, u stilu urbane boginje, pojavila Sajsi MC (Ivana Rašić). Ubacivši se totalno u ulogu vrlo ozbiljne žene bez kompromisa u stavu i nastupu, Sajsi MC je u 45 minuta dala svoj maksimum, sa minimalnom postavkom na stejdžu. Već sutra na portalu Oradija imaćete prilike da pročitate i intervju sa njom. Dimna mašina radila je bez prekida i bila odlična uvertira za metal bend Dead Joker iz Kragujevca. Takva razmena žanrova zapravo je zaštitini znak Gardena. Sa druge strane, na Mejn bini, svojim kitnjastim melodijima i pomalo dosadnim solo bravurama vladao je kultni švedski gitarista Yngwie Malmsteen. Kolorit nikad prežaljneih osamdesetih i štimung u fazonu divljih jagoda HD, prštao je sa bine - prvi nastup ovog gitariste u našoj državi bio je "iskonski retro".

Ingve Malmstin

Dobro, ceo prostor na lokaciji Mejna bio je krcat. Ipak, po mom mišljenju, najlepši momenat bila je majica jednog od slučajnih prolaznika na kojoj je pisalo: "Yngwie Who?!". Mislim da Ingve i dalje negde svira svoj beskonačni solo, ali i to je za rispekt. Na drugoj strani, dobitni triling za kraj Gardena glasio je: Kanda Kodža & Nebojša, Texas Flood, Pero Defformero.

Oliver Nektarijević (KKN)

Svako u svom elementu. KKN su možda naš najuvežbaniji bend i polazi im za rukom da stalno prizovu neku novu publiku. Texas Flood su, pak, godinama svoju reputaciju tesali kroz masne zvuke distorziranog bluza i klasičnog roga. Zato su odličan bend za svaki festival ovakve vrste.

Teksas Flad

Ipak, pokazalo se da su Pero Defformero pravo rešenje za zatvaranje poslednje festivalske večeri na "onoj tamo odma’ levo" bini. Takav isti utisak stekao se na zatvaranju programa na Mejn stejdžu, na kome su, na zavidnom nivou i profesionalno, svoj set odradili Orthodox Celts. Furiozno i svetski.

Kelti u elementu

Na ovom mestu treba pomenuti i (ovde nepravedno skrajnuti) Eksploziv DJ stejdž. Odličan unutrašnji prostor baš u jednoj od starih fabričkih zgrada Knjaževog arsenala, davao je potrebni adrenalin za afterparti. Lep prelaz sa gitarskog zvuka na čistu elektroniku.

I na kraju, možemo reći da je ovogodišnji Arsenal pružio i više od očekivanja. Večeri prepune publike, program koji je sa jedne strane bio možda i očekivan, ali sa druge strane dovoljno šarolik. Uz to, dobro se čulo ko je vežbao redovno u poslednjih godinu i po dana.

Festivali su krenuli, slovo "A" je čekirano! 

Dušan Majkić