Četiri mačke na krovu dok u pozadini svira punk džez

Bend Jolly Little Bunch osnovan je 2017. godine u Novom Sadu. U bendu su Dragutin Šuković Šule (gitara/vokal), Marko Ramone Vanović (bass gitara), Dimitrije Mladenović (klavijature) i Nikola Vučetić (bubnjevi). Marko i Dimitrije su bili u našoj "Dnevnoj sobi" u kojoj smo razgovarali o nastanku fuzije zvane Jolly Little Bunch, o otvorenim vratima, rođendanima i albumu koji nas čeka ove godine.

Kako kreće Jolly Little Bunch (JLB) zajednička priča, dolazite sa različitim iskustvom i iz različitih žanrova?

Marko: Kako je tačno krenulo, ne znam, ali znam kako se nastavilo. Dobio sam poziv da zamenim basistu na nekoj svirci. Ja sam njima i tada rekao, ako vam ja dođem kao zamena to vam je to. I tako je i bilo. Gde ja dođem batali se bilo šta drugo. Šalu na stranu, ovo je bend proverenih i iskaljenih muzičara, svi smo svirali gomilu puta, po gomili bendova. Izdavali svašta nešto. Što se toga tiče mi smo prekaljeni i želimo to da spakujemo na gomilu. Sva četvorica imamo različita mišljenja o tome šta je to dobra muzika. Srećemo se sa različitim žanrovima. To smo sve implementirali u bend, tako da bend ne može konkretno da se spakuje u jedan žanr, zato što je svako doneo nešto sa sobom. Na publici je da odluči u koju fioku će da nas spakuje. Mi ne želimo te fioke, ali vi izvolite.

Kažu da muzika nije stvar ukusa, već stvar stava, da se kroz muziku odražava naše obrazovanje, zanimanje, interesovanja i vrednosti. Šta je to vas spojilo, ukus ili stav?

Dimitrije: Mi svi dolazimo sa različitih delova scene, ali sve je to ista scena, zapravo. Marko je sa pank scene, Johnny je bluz scena, tu je ta neka klasična rok scena sa koje je Šule došao, a ja sam onako više iz metala. Sve to zajedno smo spojili u naučni eksperiment koji jeste Jolly Little Bunch. Zato smo i toliko bili srećni kada smo došli do imena, jer smo stvarno kao neke četiri mačke na krovu dok u pozadini svira neki punk džez. Mi se tu muvamo i istražujemo i dalje i jedni druge i našu kreativnost. To je ono ka čemu stremimo. Uvek imamo neke nove stvari da izvučemo jedni iz drugih. Prezadovoljni smo jer smo se našli. Mi smo četiri različita momka spojena u jedno.

Šta je ono što vam je trenutno baš teško?

Marko: Ništa nije teško, ali je naporno (smeh). Teško je ući u te glavne vode srpske muzičke scene. To je nekako pretplaćeno za neki mejnstrim, koji ne bi ni trebalo da bude mejnstrim. Sve što je iole kvalitetno i širi vidike upalo je u alternativu. A  njoj je sužen prostor za iskazivanje na neke manje klubove i nezavisne festivale, koji su bez budžeta. Ako dobiješ solidnu binsku opremu i tonca koji nije pijan - to je super.

Olakšavaju li vam to kontakti i isksutva koje imate iz života pre JLB-a?

Olakšava svašta, ali najviše olakšava to da se vidi da su svuda zatvorena vrata.

Mislite li da će doći do otvaranja tih vrata, decenijama slušamo kako je loša situacija za nezavisnu kulturnu scenu, šta može i kada će da se promeni?

Marko: Mora jednom doći kraj. Jednom će malo da se odškrinu vrata i onda će kvalitetni bendovi ući kroz ta odškrinuta vrata i pojaviti se na sceni, bar se nadam.

Kod vas se ipak sprema nešto lepo - a to je album, šta nas tu očekuje?

Dimitrije: Album se radi, privodi se kraju. Nemamo tačne datume šta će tačno kada da se desi u tom procesu, mi još uvek razmišljamo o tome koje ćemo kanale da koristimo. Samostalno ćemo izbacivati, na način na koji mi mislimo da je najpametnije. U završnoj smo fazi, audio materijali su spremni, imamo video spotove koje jedva čekamo da izađu. Jer JLB jeste spoj audio-vizulenog stvaralaštva, pop kulturološki gledano. Vredni smo, non stop. Redovne probe, redovan rad. Čekamo da se odškrinu ta vrata i radimo na tome da prođemo kroz njih.

Šta se to dešava u aprilu?

Jedna divota. Dogovorili smo svirku u Tremi, 26. aprila. Kako će to da izgleda -  moraćete da dođete da vidite, ako ne dođete, biće vam žao, a ujedno je i proslava benda. 

Ceo intervju poslušajte u plejeru:

J. Božić

Foto: facebook.com/JollyLittleBunch