Laži me nežno, polako, ti znaš da je bolje tako

U Novom Sadu prvi put su održane Demagoške igre bez granica. Smejali smo se učesnicima, liderima koje su oponašali, ali na kraju - i samima sebi.

"Nećemo prodati  poljoprivredno zemljište u Vojvodini strancima, nego ga ostaviti deci i tako sprečiti odliv mozgova."

"Tišina tamo! Ko što znate, Srbija se našla pred prekretnicom i ako me pitate šta je Srbija uradila prema MMF-u, uradila je to što se i desno i levo nlaze samo problemi, a rešenje se nalazi samo u meni."

"Mi nikada nećemo privatizovati Železaru, ona će zauvek biti srpska kao i Kosovo što je srpsko. Uložićemo sto milijardi evra da srpski kapital zavlada srpskom južnom pokrajinom."

"Zaustavićemo parazitski život, na račun muškarca koji su nas tlačili, ukinućemo partijsko zapošljavanje i ući ćemo u EU gde ćemo svi konačno postati strani plaćenici."

Subota je, ako me pitate, u Novom Sadu bila pravi srpski dan. Prijatno kontinentalno proleće, reprezentativan gradski park, subotnje neradništvo, parada modne sezone proleće-leto 2016. i lavina gluposti i laži koja se slivala preko razglasa. Za trenutak su momci i devojke pokraj jezera zaista zvučali kao srpski političari u sred predizborne groznice ali onda smo se setili da su u toku prve novosadske Demagoške igre bez granica, koje je u naš grad donelo beogradsko udruženje Otvorena komunikacija, posredstvom portala demolizam.rs. Za potpun gubitak dodira želja i realnosti postarala se pismena zabrana hranjenja životinja, kojih u parku odavno nema.   

Zainteresovanim Novosađanima predstavile su se tri stranke: Strano-plaćeničko udruženje građanki Femicid, Stranka kosovskih junaka i Radikalno demokratska socijalističko levičarska partija. Kroz sedam igara, njima je posao bio da srpske glasače prevedu žedne preko vode, prodaju im maglu i lažu ih kako samo naši "lideri" umeju. Prvo su prepoznavali političare po obećanjima koje su nam dali, zatim su dobili nasumičnog kolaicionog partnera i određivali se prema gorućim odrednicama domače i strane politike, a bilo je i pogađanja kojoj kategoriji demagoškog rečnika pripada koja javna izjava.

Recimo, Prazna slama je uopštavanje, Kakve veze imam ja sa tim izbegavanje odgovornosti, Dvostruki aršin za nedoslednost, Ljudi smo kada se predstavljaju kao jedni od nas, Zemlja snova za nerealna obećanja, Muke po mučeniku je stavljanje sebe u položaj žrtve, Prosto kao pasulj za jednostavno rešenje za složene probleme i tako dalje. "

U maju kreću radovi na rekonstrukciji puta od 10 kilometara…" bio je primer iz kategorije prosto kao pasulj, a onda je usledilo i "Ćutao sam i ni reč nisam rekao kada su me…", odnosno, muke po mučeniku.

S obzirom na to kakve je promene i stagnacije trpela aktuelna i prethodna srpska vlada, predlozi takmičara novog kabineta uopšte nisu bili loši. Na čelu države bila bi premijerka Končita Vurst, Ted Kruz ministar za stranoplaćeničku saradnju sa SAD, Radovan Karadžić ministar zdravlja, alternativne medicine i saradnje sa Haškim tribunalom, Betmen ministar unutrašnjih poslova, Rasim Ljajić ministar za stranačka zaposlenja, Džon Snou ministar za evropske integracije…

Moderator Damjan Raičević, sa maskom Gručo Marksa i đavoljim vilama, svojski se trudio da animira publiku i osokoli takmičare koji su kao nagrade dobijali određeni broj hiljada glasova birača. To je posebno bilo važno kada su iz određenog budžeta ekipe kupovale medije, ali tek pošto pretpostave o kome se radi nako duhovitog opisa moderatora. Ne nosi svaki medij isto glasova birača, niti svi imaju istu cenu, a pobednika takmičenja ćemo sačekati dok pratioci Fejsbuk stranice Popul(ar)istički rečnik demagogije.

Da ne bue zabune u kojoj zemlji žvimo, moderator je bez problema arbitrarno delio nagradne glasove, takmičari su se stalno podbadali, pred kraj svi iskoristili"“superbota" za ekstra glasove, da bi na samom završetku dve stranke - oformile koaliciju trećoj u inat.

Jedan od koordinatora projekta Demagoške igre bez granica je Stefan Vukojević. Rekao nam je da je to jedna od aktivnosti na projketu Demolizam.

"Bavimo se analiziranjem javnog govora u Srbiji, s naglaskom na političke govore. Skupljamo izjave političara i analiziramo koje su logike greške koristili i tako ih kategorišemo. Na sajtu nisu navedene logičke greške nazvane latinskim, stručnim imenom, nego narodski nazivi poput pobrkani lončići i il’ si voda - il’ si vino. Hteli smo da privučemo pažnju ljudi takmičenjem ko je najveći demagog i populista, nakon čega su takmičari snimili spot za svoju kampanju, a pobednika će odrediti naši Fejsbuk pratioci.

Ovo osvežavajuće nadmetanje održaće se u Nišu, Beogradu i postoji šansa da gostuje u Novom Pazaru. Otvorena komunikacija je beogradsko udruženje i akadameska debatna mreža, a portal demolizam.rs obrađuje popularistički rečnik demagogoije u srpskom javnom govoru.

"Na šta liči javni govor u Srbiji? To je jedna smesa, masa. Ne postoji nijedna izjava koja izađe u novinama, a da ne možemo da je svrstamo u neku kategoriju populizma i demagogije. Često se u poslednje vreme koristi lažna dihotomija, il’ si voda - il’ si vino, dakle ili glasate za mene, ili ste protiv Srbije. Ima tu svačega i imamo mnogo posla (smeh)”, govori nam Stefan.

Naš gost kaže da je otkrivanje demagoije i populizma nekada bilo mnogo teže jer su se političari trudili da ih sakriju, ali sda je situacija poptuno drugačija.

"Sada može svugde da se vidi, preporučujem da vaši čitaoci i slušaoci odu na naš sajt i vide sve kategorije Kada ih pročitaju, moći će odmah da se sete barem tri izjave koje su čuli u poslednjih tri dana. Samo edukacijom možemo to prevazići. Dok su trajale igre ljudi su baš pozitivno reagovali kad su videli naše flajere sa primerima našeg političkog govora. Edukacijom će ljudi moći to bolje da uoče jer kada znaju šta da traže, lako će pronaći."

Stefan Vukojević je razočaran zato što mladi najređe izlaze na izbore, zbog čega ih politička elita ignoriše i zapostavlja. Njihovo razočarenje stanjem u zemlji i političkom vrhu dovelo je do toga da se političari mladima uopšte ne obraćaju niti im nude realne programe za budućnost koja pripada njima, već ciljaju na starije građane samo zato što su redovniji na izborima. Upitan da li političke partije uopšte računaju na mlade, Vukojević je kiselo zaključio:

"Bojim se da ne. Može se reći da gledaju kako će mladi što više odlaziti iz zemlje."

Igor Mihaljević