Lifestyle / Video igre
Retro gejming nije samo prolazni trend!
Tokom proteklih decenija, definicija retro gejminga se prilično menjala. Kako je tehnologija iz godine u godinu napredovala, menjale su se konzole i računari, tako su se menjali i naslovi koji su privlačili pažnju igrača. Uvek je, sa druge strane, postojala ona manjima, koja se nije predavala i koja je želela da neke starije naslove održi u životu.
Neki će reći da je to samo nostalgija za detinjstvom, da se ljudi jednostavno vraćaju igrama uz koje su odrasli i koje im bude neka lepa sećanja. Svi ti sastojci su poput pogonskog goriva za ovaj hobi. Nama je možda i teško da zamislimo kako je sve to izgledalo tokom devedesetih, kada nije bilo ni malo lako doći do bilo kakvih video igara a kamoli do modernih konzola. Tog vremena se priseća verni fan retro igara Nenad Pavlović.
"Srbija je kasnila makar jednu generaciju za svim, za konzolama i za PC naslovima. Kasnije, kad je to došlo do nas, stiglo je delimično. Istina da je taj period 90-ih i 2000-ih bio zlatno doba video igara, kada je bilo puno eksperimentisanja, isto kao i sa muzikom. Nisu bile fiksne definicije žanrova, bukvalno, ljudi nisu znali šta rade kad prave igre, nego je svako pravio nešto svoje i ta kreativnost je bila neverovatna. Velika raznolikost i naslova igara i svega, mnogo više nego danas“, priča on.
OBRATI PAŽNJU
Ono što je danas možda teško shvatiti je upravo taj socijalni aspekt koji je gejming imao za generacije koje su odrastale tokom dvehiljaditih. Plejstejšn klubovi, igraonice... Retko ko je kod kuće imao dobar kompjuter, multiplejer preko interneta je bio skoro nemoguć, pa je logično da su ovakva mesta bila puna od jutra do mraka, priča Đorđe Ivanović, koji se danas bavi upravo gejming novinarstvom.
"Moj drugar je sa 13 godina radio u igraonici, ima je dogovor sa gazdom da igra neograničeno i da tamo dodaje sate na naloge, na tom server kompjuteru. Nekoliko godina smo išli kao rudari, nađemo se oko osam, devet, odemo do pekare, pa u igraonicu. I onda igramo do sedam, osam uveče, jer su tad dolazili ovi stariji. To je neko bilo kao primopredaja - niko tebe ne tera, ništa, ali to je nekako kao znak poštovanja“, priseća se on.
Jedna od prvih asocijacija na igre nastale tokom osamdesetih i dobrog dela devedesetih su definitivno pikseli, odnosno piksel art. Kako su tadašnje konzole imale brojna ograničenja, tako je i grafika video igara bila prilično limitirana. Sve se kreiralo pomoću piksela, sitnih tačaka, koje su činile ono što vidimo na ekranima. Tadašnji dizajneri su imali noćne more da svaki piksel oboje pravilno, kako bi slika bila što realističnija. A takvih tačaka na ekranu ima mali milion... Ipak, pikseli su i dan danas ostali zanimljivi brojnim dizajnerima, među kojima je i Adam Rakić.
"Sada igre toliko realno izgledaju, kao da gledaš film i onda je valjda dosadilo ljudima, jer nema šta dalje od toga. Ja sam sad u svetu NFT-a, tu ljudi traže piksel art i ako nisu video igre, samo je važno da je inspirisano starim video igrama. Ljudi koji su odrasli osamdesetih i devedesetih, imaju po 30, 40, 50 godina i sada oni prave i postavljaju trendove. Svi ti ljudi, uključujući i mene, vraćaju sad piksel art i drago mi je što je tako", kaže naš sagovornik.
Da retro video igre i danas privlače pažnju dokaz je i muzej posvećen njima, koji je pre nekoliko godina otvoren u Beogradu. Na jednom mestu se nalaze brojne konzole i video igre, a oni koji ga posete imaju priliku i da probaju neke od igara i tako se vrate nekoliko decenija u prošlost. Tu su i brojni zanimljivi računari poput Komodora 64 ili Spektruma.
"Mene su uvek zanimale te starije igre. Možda je ključni trenutak bio kada sam saznao sa Galaksiju, jugoslovenski računar, što mi je bilo neverovatno. Krenuo sam da istražujem i shvatio da to može da bude centar cele postavke. Još je interesantnije kad vidiš bake i deke i oni su isto igrali igre, a nekako mi pamtimo, valjda, naše bake i deke koje nisu znali šta je to. Čudno kako je sad došla ta generacija u kojoj su svi bili gejmeri“, priča jedan od pokretača cele priče Milovan Mitrović.
Retro gejming nije samo prolazni trend, već vitalni deo kulturne baštine koja nastavlja da oblikuje savremeni svet igara. Početkom dvehiljaditih, kada se, na primer, pojavio Plejstejšn 2, niko nije ni mogao da zamisli da će se danas ponovo pričati o naslovima koje su izašli za neku konzolu kao što su Sega ili Atari. Kao i u svakoj drugoj oblasti, poput muzike ili filma, i u gejmingu postoje evergrin hitovi, kojima se igrači uvek vraćaju, iako je to u nekom trenutku delovalo možda nemoguće!
Novu epizodu emisije Pop up u kojoj smo se bavili gejmingom i piksel artom, poslušaj ovde:
M. L.
Foto: Pexels
