Koliko su pametni satovi zaista pouzdani u praćenju zdravlja?

Pametni satovi su znatno olakšali uvid u svakodnevne zdravstvene parametre, ali najnovije istraživanje pokazuje da ove podatke ne bi trebalo prihvatati bez rezerve.

Stručnjaci sa Univerziteta u Mičigenu i Koledža Houp, u novoj studiji analizirali su preciznost popularnih uređaja i došli do podeljenih rezultata. Pokazalo se da su satovi veoma pouzdani za osnovna merenja — broj otkucaja srca u mirovanju odstupa za svega nekoliko otkucaja u minuti, dok je prepoznavanje stanja budnosti i sna tačno preko 90 odsto.

Međutim, problemi nastaju kod složenijih funkcija. Kada je reč o specifičnim fazama sna, poput dubokog ili REM sna, tačnost drastično opada, u nekim slučajevima i do 50 odsto. Procene potrošenih kalorija mogu odstupati između 10 i 20 procenata, dok očitavanja nivoa kiseonika u krvi (VO2 max) znatno zavise od postojeće fizičke spreme korisnika.

Funkcije poput merenja pritiska, hidratacije i glukoze još su u eksperimentalnoj fazi, a nadležne agencije izričito upozoravaju da se satovi ne smeju koristiti za praćenje šećera u krvi.

Ključni razlog jeste u tome to što većina ovih uređaja ne meri direktne procese u organizmu, već podatke generiše pomoću algoritamskih procena. Zato pametni satovi služe isključivo kao koristan vodič za uočavanje dugoročnih trendova, a ne kao zamena za laboratorijske nalaze. Ukoliko osetite zdravstvene tegobe, uvek je neophodno konsultovati lekara umesto oslanjanja na ekran sata.

izvor: digitaltrends.com