Fišing, višing i smišing - prevara na jedan klik

Znate li razliku između fišinga, višinga i smišinga (phishing, wihishing i smishing)? Imate li uopšte ideju o čemu je tu reč?

Digitalne prevare postoje otkako su prevarantima na raspolaganju sredstva masovne komunikacije: od telefona, preko interneta do veštačke inteligencije. Cilj je od početka isti - prevariti čoveka, iznuditi mu novac ili ukrasti njegove podatke zarad neke druge planirane akcije.

Dugo su prevare išle preko lažnih mejlova, poznatih po gramatičkim greškama ili čudnom formatu. Najpoznatiji iz tog perioda je sveprisutni "nigerijski princ" koji nudi veliki novac ako mu oslobodimo milione zarobljene negde u nekoj banci. Samo da mu pošaljemo koju hiljadarku da sredi papire.

"Nigerijski princ“ je internetski vic u koji više ne veruju ni najnaivniji primerci homo sapiensa, ali su se sajber prevare poboljšale do te mere da ih je sada veoma teško prepoznati. Danas, zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, prevaranti kreiraju gotovo savršene poruke, telefonske pozive ili čak video-pozive, iza kojih se krije sofisticirani pokušaj krađe podataka i novca

Najrasprostranjeniji oblik prevare ostaje i dalje phishing. U pitanju su lažni mejlovi i poruke koje navode korisnika da klikne na link i unese svoje podatke. Prema procenama bezbednosnih organizacija, više od 70 odsto svih sajber napada počinje upravo ovom metodom.

Rade Furtula, stručnjak za internet bezbednost, kaže da se fišingu mora dodati i višing, kao druga glavna metoda za otimanje novca ili podataka.

"Razlika između ove dve metode je u tome što se višing zasniva na glasu i glasovnim porukama, dok fišing i dalje ide preko mejla. Ranije, pre ove ekspanzije veštačke inteligencije, bilo je lako prepoznati prevaru, zbog lošeg jezika. Međutim, AI je dovela do toga da svaka poruka bude lako prevedena i uverljiva, pa je jako teško odrediti šta je stvarna poruka, a šta pokušaj prevare“, kaže Furtula.

Moramo ovom kontingentu prevara dodati i smišing - oblik fišinga preko SMS poruka. Najčešće se predstavljaju kao kurirske službe ili banke: "Vaš paket čeka, kliknite ovde da platite carinu."
Sve ove pokušaje krađe novca ili identiteta smo do sada već iskusili, ali ih je veštačka inteligencija podigla na mnogo viši nivo.

Srđan Babić, IT stručnjak, kaže da je AI omogućila prevarantima da svoje poruke i pozive učine daleko uverljivijima.

"Mejlovi su postali skoro besprekorno sastavljeni. Gramatika odgovara, stil je sve prirodniji. Koriste se i deepfake glasovi. Postoji velika mogućnost da neko mimikuje glas vašeg šefa, člana porodice i da vas dovede u zabludu da odate podatke o kartici ili nešto slično“, objašnjava Babić.

On upozorava da veštačka inteligencija može analizirati vaše društvene mreže i napraviti poruke koje izgledaju kao da su namenjene baš vama.

"Obavezno proveravajte pošiljaoce. Nikada ne klikćite direktno na linkove iz sumnjivih mejlova ili poruka. Znajte da prava banka ili policija nikada neće tražiti PIN ili broj kartice telefonom - to se prosto ne dešava. Ako vam neko zvuči kao poznata osoba, a traži poverljive podatke, kontrolišite ga dodatnim pitanjima interne prirode“, kaže Babić.

Stručnjaci upozoravaju da ljudi ne smeju nasedati na hitnost nekog postupka koji im se ovim metodama nameće. Sve treba proveriti ili se obratiti nekome ko se bolje razume u te stvari.

Takođe, pauza je ključan faktor u ovakvim prevarama. Ako mejl, poruka ili poziv traže hitnu reakciju, to je najčešće znak da se radi o pokušaju prevare.

P. K.