Novinar, navijač, deo tima

Rade Macet, novinar RTV-a, pratio je naše strelce na Olimpijskim igrama u Parizu. U svojoj kratkoj ekskurziji po glavnom gradu Francuske, bio je i u prvom redu sportskih događaja, ali i na zakrčenim ulicama grada svetlosti. 

foto: Oradio

Nedavno si stigao iz Pariza, pratio si jedan od naših najtrofejnijih sportova, streljaštvo. Da li je lakše pratiti sport koji je pretplaćen na uspeh?

Sve je lepše kada se završi sa medaljom. Zlato Damir Mikec, zlato Zorana Arunović. Kruna njihovih karijera, a ja sam tamo, da kao novinar to ispratim. Petnaest godina pratim streljaštvo. Moraš biti ponosan i radostan što si tamo i što si deo toga. U Parizu sam bio upravo na poziv Streljačkog saveza Srbije i sa njima sam boravio u kampu u Šatoruu, gde se nalazi Nacionalni streljački centar, u kom su održana takmičenja. Radio sam reporterski posao, plus sam Savezu pružao svu pomoć koju sam mogao i onda je normalno da te preplave ushićenje, ponos, sreća, ispunjenost, kada na kraju stigne zlatna medalja. Posebno je uzbuđenje kada se to desi u onakvom, antologijskom finalu, u kojem je odlučio jedan hitac. Takmičenje u kom su nijanse i neizvesnost prisutni od početka, do kraja. Damir Mikec, Zorana Arunović, Lazar Kovačević, tri finala, među osam si u celom svetu i na kraju stiže zlato. Strelci su definitivno  opravdali oćekivanja.

Takvi, vrhunski sportisti krenu sa najvećim ambicijama, da li im je ostala gorčina zbog toga što nisu osvojili još neko odličje?

Definitivno, da. Damir Mikec, olimpijski vicešampion iz Tokija, ima šansu posle najboljeg rezultata u kvalifikacijama da napadne zlato. Međutim, samo jedan kiks, samo jedan slabiji hitac ti oduzima odličje. Ne možeš da veruješ koliko mu je bilo krivo. Međutim, već sutradan finale miks-dubla, gde on puca fenomenalno i mi osvajamo zlato. On bi bio najsrećniji da je sa dve medalje zaokružio karijeru. Na drugoj strani, on će, već za dva meseca ponovo uzeti pištolj i napasti nešto. To su veliki šampioni! Profesionalni sport je ponekad surov, u tom smislu, naročito u streljaštvu, gde su nijanse minimalne. Petnaesti ili dvadeseti, da se našao u finalu, mogao je da uzme zlato, potpisujem to. Neki prst sudbine na kraju odluči. Kad vidiš da su se tamo okupili sportisti iz celog sveta, maksimalno spremni i motivisani, jasno ti je da nema prostora za improvizaciju. Ide od tačke A do tačke Š, precizno, po svom planu, tačno u minut, jer je jedino tako moguće postići dobar rezultat. Svaka greška skupo košta.

Koliko kolektiv olimpijske ekspedicije pomaže takmičarima u pojedinačnom sportu, dakle takmičarima koje ne bodri ni publika, ni saigrači?

Naše streljaštvo je decenijama na najvišem nivou. Svi članovi tima su u funkciji takmičara. Streljački savez Srbije je obezbedio sve što je bilo potrebno, čak mnogo više od onoga što su obezbedili organizatori. To takmičarima omogući fokus, ali stvara i pritisak. Sve to je samo preduslov, jer i svi drugi dolaze sa takvom podrškom. E, tu je do samih takmičara. Ali da, kolektiv je jako značajan. Ne mogu da ti opišem atmosferu u sali kada su pucali Zorana i Damir za zlato. Od ministra sporta, preko ljudi iz Saveza i Olimpijskog komiteta, preko nas novinara, do porodice i rodbine strelaca, svi smo kao jedan. Zatekao si se tamo i predstavljaš svoju zemlju. To je patriotizam i ponos, navijaš za našeg takmičara koji je došao da ostvari svoje snove. I želiš da čuješ himnu. To je patriotizam, a ne velike reči. edstavljaš na pravi način, pristojno i kulturno svoju državu.

Radetovo gostovanje u Razglednicama 

Pre nego što nam ispričaš o tome kakav je život u olimpijskom selu i gradu Parizu, reci nešto o viralnim junacima interneta Dikecu i Mikecu.

Oni jedan drugog zovu "brate". Zbog sličnih prezimena i zbog toga što se poznaju decenijama. Dikec je jedan fenomenalan i vrlo šarmantan tip. Vole se i poštuju kao sportisti, ali su sada, posle mnogo godina i pravi drugari.

Kako je u olimpijskom selu? Kakav je Pariz tokom igara?

Smeštaj je čist minimalizam, studentske sobe sa zajedničkim kupatilom za ceo sprat. Nikakvi specijalni uslovi. Meni je fascinantno kako izgledaju francuska sela. To je sve pod konac, sve je čisto i sređeno. Bez mnogo meštana, ali je priroda fascinantna! Kao nekada naša sela, koja su, nažalost propala, pa ih ne možeš ni sa čim porediti. Ova francuska su idilična, kao sa razglednice. Ljudima nisam oduševljen. Prilično su hladni i distancirani od turista i nisu baš skloni ljubaznosti. Sa velikom dozom rezervisanosti su dočekali ove Olimpijske igre.

Šta je u tvojoj sedmodnevnoj ekskurziji bilo najupečatljivije?

Pariz je prelep, ali je, zbog igara, baš gužva. Snimao sam kod Luvra kadrove za društvene mreže, jako puno ljudi je bilo tamo. U neke delove ne možeš ni da odeš, potrebne su ti karte za ulazak, zato što su tamo borilišta. Naravno, sve vreme ti je jasno da si u gradu bogate istorije i tradicije.

Srpska kuća je smeštena u svojevrsnom pozorištu u širem centru Pariza. Sjajno je pripremljena za posetioce iz sfera kulture, politike, poslovnog miljea, sportista naravno. Lepo mesto gde možete da odete i sretnete ljude koji tamo žive, dolaze da prate naše sportiste. U njoj se sada promoviše i EXPO, manifestacija koja će se desiti u Srbiji. Ceo taj kvart je rezervisan za kuće različitih zemalja. To je prilika da se upozna tradicija, kultura i značaj neke od zemalja. U Srpskoj kući je sve u tonu uspeha Srbije na prethodnim Olimpijskim igrama. To je svakako dobro za promociju Srbije.

Radetovo gostovanje u programu Oradija poslušajte ovde:

A. Bujić

fotografije: privatna arhiva