Mlada Novosađanka blista u plivačkim maratonima

Marija Stanić ima 17 godina i bavim se plivanjem na otvorenim vodama. To je disciplina koja podrazumeva maratone koji su 3, 5 ili 10 kilometara i plivaju se na jezerima i rekama. Nedavno se vratila sa međunarodnog takmičenja u Francuskoj gde je imala priliku da odmeri snagu sa najboljim plivačicama na kontinentu i, kako za Oradio kaže, nije razočarana sopstvenim učinkom.

"Ja sam u bazenima učestvovala u dužim trkama kao što su 800 ili 1500 metara i pronašla sam se u dužim deonicama više nego u sprintu. Otišla sam na prvi maraton gde mi se svidelo to plivanje na otvorenoj vodi, bilo je potpuno drugačije nego sve što sam do tada radila i tako sam odlučila da nastavim time da se bavim, bez obzira što je to mnogo zahtevnije", kaže Marija.

Naša sagovornica aktivno pliva već 13 godina, od čega je 4 godine u ovoj napornoj plivačkoj disciplini. Za svo to vreme ona je nanizala mnoga odličja.

"Na lokalnim takmičenjima sam obično u prva tri mesta, a najčešće prva. Bila sam na Evropskom juniorskom prvenstvu 2019. godine, a ove godine u Parizu. Te dve kvalifikacije su mi najveći uspesi u karijeri. Naravno da se spremam i za veća takmičenja u budućnosti i za to ozbiljno treniram", objašnjava Marija.

Da bi se ostvarila u maratonskom plivanju, mlada sportistkinja kaže da su, pre svega, potrebni uporni i veoma naporni treninzi.

"Trke su prilično zahtevne, pa na treninzima moramo plivati i veće deonice, moramo da radimo suve treninge i u teretani i moramo biti psihički spremni za napore koje nameće trka. Bez reda u glavi i psihičke spremnosti  to fizičko nam ništa ne vredi", kaže Marija.

Mali maratoni od tri kilometara se plivaju nešto više od pola sata, ali najduže trke u vodi zadrže takmičare i po dva sata. Na pitanje o čemu svo to vreme razmišlja, Marija kaže da najčešće razmišlja o tome šta zapravo radi.

"Mislim o tome da prestignem takmičara ispred, da me ne stigne onaj iza. A kada mogu da se opustuim, razgledam prirodu. Uglavnom to brzo prođe i nema se vremena za mnogo razmišljanja o nekim drugim stvarima, bez obzira što ta trka traje preko dva sata", kaže Marija.

A kako se nosi sa bolom?

"Bol je uvek prisutan u dužim trkama. Koliko god se spremala osetim ga i onda moram da ga prebrodim brzo i da ne razmišljam o njemu kako bih završila trku. Razmišljam o tome da će se trka završiti brzo i da će bol prestati. Kada počneš da razmišljaš o bolu, onda ni o čemu drugom ne možeš da misliš. Zato se trudim da to izbegnem iako ga osetim", objašnjava Marija.

Naša sagovornica se oprobala i u evropskim okvirima i evo kako vidi sebe u odnosu na takmičarke koje dolaze iz boljih uslova za treniranje.

"Srela sam se sa mnogo jačim takmičarkama iz ostalih zemalja koje i više rade nego mi i imaju bolje uslove. Uvek razmenimo iskustva o treninzima i o takmičenjima. Moramo da radimo još mnogo kako bismo se našli u vrhu, ali je veliki uspeh i otići na tako veliko takmičenje", kategorična je Marija.

Marija je završila treću godinu medicinske škole i želja joj je da upiše medicinski fakultet.

"Volela bih da se pronađem u lekarskoj profesiji jer mi se sviđa ova škola i sve što sam tu imala priliku da naučim. Potrudiću se da upišem medicinski falultet i da ga završim jer mi je to velika želja", poručuje Marija.

Gošća Oradija kaže da je za sve ovo što radi potrebna kvalitetna podrška okoline koju ona svakako dobija.

"Moji roditelji, sestra i društvo me podržavaju, mogu uvek da se oslonim na njih i hvala im za to. Svi oni su već navikli na mene i moje treninge pa poštuju moje vreme i potrebe", završava Marija.

P. K.