Lifestyle / Sport
Da li pravi fudbal živi samo u nižim ligama?
Svakog vikenda, veliki broj fudbalskih fanatika vreme provodi na niželigaškim terenima, bodreći lokalne klubove, koji vrlo često imaju i više gledalaca nego Superligaši. Takve slike vrlo često završe na domaćim sportskim portalima uz obaveznu opasku kako je publika željna pravog fudbala, bez velikog novca i svega što ide uz to. Situacija nije uvek bila takva, no u poslednjih nekoliko godina ovaj trend je i više nego očigledan.
Duel OFK Kikinde i OFK Vrbasa (Foto: RTV)
Kada para nema, igra se iz ljubavi - prema klubu, lokalnoj sredini... Upravo je to razlog zašto publika i danas u velikom broju prati klubove poput Hajduka iz Divoša, Kabela ili Veternika. Kako bi imali podršku navijača, klubovi moraju imati i realne ambicije, smatra sportski novinar Marko Grbić.
"U gotovo svakom klubu, na pitanje gde sebe vidite za godinu dana, dve, tri, pet, uglavnom je bio odgovor - idemo u viši rang, pa čak i dve lige više. Ako imaš tako veliku ambiciju, ti se distanciraš od svog mesta. Ne može mesto od 840 stanovnika da napada Srpsku ili Prvu ligu. Ja sam iz Banatskog Despotovca i naš klub se bukvalno finansira preko kafane. Rezultat toga je uređen teren i sve više meštana na tribinama“, kaže on.
OBRATI PAŽNJU
Ako se još uvek pitate zašto su niže lige sve popularnije, pogledajte tabelu Vojvođanske grupe Srpske lige. Jesenji prvak je Železničar iz Inđije, koji ima svega tri boda više od drugoplasiranog, Hajduka iz Divoša, Razlika između lidera i šeste ekipe na tabeli je svega šest bodova, a slično je i u Beogradskoj grupi. Sve su to klubovi koji imaju dugu tradiciju i navijače, čak iako se nisu nadmetali u najvišim rangovima, priča jedan od autora podkasta "Sportski pozdrav" Stanislav Malin.
"Imaš ljude koji jednostavno prate sve. Od pete lige do te Srpske lige, pa preko Prve lige Srbije, a vidiš ih i na Karađorđu kad igra Vojvodina. Bio sam prošle sezone na stadionu Veternika, puna tribina, pun stadion i zapazio sam čoveka kog primećujem i na stadionu Vojvodine. Tako radi već nekih 50 i nešto godina. Na primer, Indeks, koji igra u okviru kampusa - njihov termin je nedelja u 11 prepodne i ljudi dođu, lagana kafica, doručak i sa terase posmatraju utakmicu", kaže on.
Vatrena atmosfera u Bačkom Jarku
I dok se u Vojvodini u Srpskoj ligi takmiče, uglavnom, klubovi iz manjih mesta, situacija u Istočnoj i Zapadnoj grupi je dosta drugačija. U njima su i klubovi iz većih gradova, koji imaju bogatu tradiciju, poput Timoka ili Jagodine na istoku, odnosno užičke Slobode ili Metalca iz Gornjeg Milanovca na zapadu. Ove godine u Srpskoj ligi zapad publika je mogla da isprati čak tri gradska derbija, u Užicu, Gornjem Milanovcu i Valjevu, što je dodatno skrenulo pažnju na takmičenje, priča Lazar.
"Imali smo gradski derbi, između Radničkog i Budućnosti, i bilo je preko hiljadu ljudi sigurno, da se ne igram ciframa sad. U 'amaterskim' rangovima, ljudi sami nameću te pritiske i na klubove i na igrače, i na trenere i onda dobijamo sadržaj. Čar niželigaškog fudbala je interakcija između učesnika na terenu i publike, ali i publike same međusobno, gde se primećuju ljudi koje ćete teško sresti bilo gde drugde. To su glasovi koji se prepoznaju, face koje pamtite i to ostaje za života", priča naš sagovornik.
Pored prenosa i marketinga na društvenim mrežama, tu su i podkasti i brojne specijalizovane emisije koje se bave upravo niželigaškim fudbalom. Neke od njih rade sami navijači, druge su u produkciji velikih sportskih portala, no svi oni dosta doprinose popularizaciji svega što se dešava na terenima širom Srbije. Očigledno je da je za sve vlada veliko interesovanje koje do skoro, očigledno, nije bilo prepoznato. Sportski novinar Marko Grbić je godinama radio jedan takav podkast, i kako kaže, iskustva su bila više nego pozitivna.
"Tu nema puno pregleda u svim podkastima, ali povezanost ljudi sa tom temom je neverovatna. Jednostavno, ljudima to znači. Svako će da odgleda neki Zvezdin video, da malo pljune ili da proslavi i nije ga previše briga. Ali kada se pojavi klip o OFK Vrbasu, ili Slovenu ili nekom drugom klubu, taj ko pogleda taj klip, on ga pogleda od početka do kraja", kaže Marko.
Legndarni deul Sutjeske iz Bačkog Dobrog Polja i Napretka iz Nadalja
Tamo gde nema svetala reflektora, velikih imena i novca, tu su ljudi koji daju sve od sebe, bilo da su na terenu ili na tribinama. Navijači koji poznaju svakog igrača po imenu, koji još uvek veruju da se fudbal igra iz ljubavi i igrači spremni na blatnjavom terenu daju sve od sebe. Tamo se još uvek čuje smeh, poneka psovka, iskren aplauz ili zvižduk. To je ona emocija koju budi pravi, iskonski, fudbal.
Pop up u kome smo govorili o niželigaškom fudbalu poslušajte ovde:
M. L.
