Moderni hodočasnici na Putu za Santjago

Santjago de Kompostela, glavni grad pokrajine Galicije u Španiji, u srednjem veku bio je najpopularnije mesto hodočašća, uz Rim i Jerusalim. Od tada postoji institucija "Camino de Santiago - Put za Santjago” sačinjena od mreže puteva koji, iz različitih delova Evrope, vode do iste tačke - grada Santjago de Kompostela, gde su pohranjene mošti Svetog Jakova. I danas je to veoma popularna turistička tura. Svake godine "Camino de Santiago" pređe stotinak hiljada ljudi. 

Među njima je i mnogo mladih. Naravno, razlozi nisu više samo verske prirode. Sada je to avantura, duhovni izazov ili sportski podvig. Monaške odore zamenila je planinarska oprema. Umesto magaraca, jašu se bicikli, ali su i dalje tu bolne noge, žuljevita stopala i pune duše onih koji posle nekoliko stotina kilometara uspeju da se domognu cilja i dobiju pečat "Camino de Santiago". Jedan od njih je Nemanja Vukoje iz Beča.

"Već dugo držim časove joge i otkrivam sebe i život. Šta je cilj, šta je smisao života. Pohađam kurseve i predavanja na tu temu. Na tim kursevima bila je jedna učiteljica, zvala se Margita. Ona je pričala o tome kako je išla na taj Kamino, hvalila se kako joj je to promenilo život, da je to bio preporod. Ona se tamo vraćala 4-5 puta. Iz njene priče sam shvatio da i ja želim to da uradim, da odem na Kamino", kaže sagovornik Oradija.

Nemanja radi u IT sektoru i kao učitelj kundalini joge. Iako je bio profesionalni plesač i rekreativni trkač, nije imao prethodno nikakvo iskustvo sa planinarenjem. Uprkos neiskustvu, odlučio je da pođe na pešačenje dugo 33 dana i 900 kilometara.

"Iskreno, nikada nisam išao na hajking ili pešačenje. Nikada nisam imao ranac i nikada nisam bio duže od dva dana na putovanju. Često me pitaju šta je poenta tog Kamina? Ne mogu tačno da odgovorim. To jeste hodočašće. Mnogi tamo idu iz religioznih razloga, drugi iz duhovnih, da pronadju sebe. Neko ide zbog sporta, pošto je u fizičkom smislu to jako zahtevno. Mnogi idu zbog ljudi i poznanstava. Svako ima svoj razlog i mora da otkrije svoj razlog za Kamino. Većina ljudi koja je išla tamo uvek se vraća. To je posebno, ti ljudi i energija su ono što čini Kamino tako posebnim", priča Nemanja.

Prema njegovim rečima, svi imaju neki cilj i iz raznih razloga idu na Kamino. Njegov razlog je samootkrivanje.

"Kako ja mogu 33 dana da budem fokusiran, da ustajem u pet, da pešačim 6-7 sati, da onda uveče perem veš, spremam se za sutrašnji dan? Izlazak iz zone komfora. Da vidim šta ja to mogu i pronađem sebe. Često se desi da ljudi posvećuju putovanje preminulim i dragim osobama, supružniku, roditeljima, braći i sestrama. Postoji jaka duhovna nota. I kaže se da svako ko krene na Kamino, zaista ima snagu u sebi i spreman je da se promeni", tvrdi Nemanja Vukoje.

On se odlučio za dugačku, najpopularniju Francusku rutu jer je shvatio da je ona najbolja za početnike. Ima malo praznog hoda, naselja su gusto načičkana, što znači da su vam hrana i odmorišta daleko dostupniji.

"Ta ruta je dugačka 790 kilometara, ali sam ja pešačio i dodatak, od Santjago de Kompostele do Fisterea, 'kraja sveta' kako ga zovu, što je još dodatnih 100 kilometara. Polazi se iz Francuske, sa granice sa Španijom, iz grada koji se zove San Žar Pied de Port. Prijavite se da ste hodočasnik, tj. pilgrim. Dobijete pasoš i svoju školjku, koja je simbol puta i krećete. Na vama je kojom brzinom ćete ići. Pratite školjke na putu i to tako funkcioniše. Imate zadatak da završite u Santjago de Komposteli", objašnjava naš sagovornik.

@oradio.rtv

Nemanja ističe još jednu posebnu zanimljivost. Kako pešačite, hodate kroz gradove i mesta gde spavate, tako dobijate pečate u pasoš. Kako biste dobili sertifikat morate da pređete bar poslednjih sto kilometara i to mnogi rade.

"Taj sertifikat je jako cenjen u Španiji i ljudi to stavljaju u CV. Izgleda kao neka igra - idete po crkvama i skupljate potpise. Ja sam sve prikupio što je bilo moguće", kaže on.

Pešačko, hodočasničko putovanje koje se zove "Put za Santjago" toliko je važno i popularno da su dve rute - Francuska i Primitivo - najduža, najstarija i po mnogima i najlepša ruta kroz predele skoro netaknute civilizacijom, zaštićene kao nematerijalna kulturna baština Uneska. Popularna je, takođe i Portugalska ruta, koja kreće iz Lisabona i preko Porta vodi do Santjaga. Takozvani Severni put je najzahtevniji, zbog konfiguracije terena, dok je najduža ruta ona koja počinje u Sevilji.

Nemanja Vukoje, Beograđanin poreklom a sada Bečlija, pešačio je duže od mesec dana. Naravno, nije to bio neki takmičarski ritam, već pešačenje radi pešačenja. Kako kaže, usput vas čeka neverovatna istorijska i kulturna baština, sa oko 1.800 muzeja, crkava i starih građevina od velikog značaja. Nekoliko prelepih gradova gde ima i noćnog provoda i naravno, puno interesantnih likova koje upoznajete usput.

"Postoje tri dela Kamina. Prvi deo je 'body part' u kome se penješ preko Pirineja, to je fizički deo, prelaziš planine. To je najteže, ali je najlepša priroda. Sve je lepo obeleženo, postoje te školjke, mape, aplikacije. Tu učite da postavite sebi standarde, granice, koliko dnevno možeš da ideš. To traje oko 200 kilometara. Onda prelazis u 'mind' deo, to je pustara, samo ravnica i pšenica. Služi za kontemplaciju. To je deo gde, kažu, najviše upoznaš boga. Jednog dana sam tuda išao čak 40 kilometara. To su izazovi na mentalnom nivou, nositi se sa svojim mislima". priča Nemanja.

@vukojenemanja 

Posle toga, sledi vrhunac, tačka "Kruz de fero".

"Simbolično nosite neki kamen i tamo ga ostavite. Neki svoj teret koji ste nosili sve vreme. To je tačka u kojoj, bukvalno, osetiš kao si se oslobodio nekog balasta i kako ti je laknulo. Onda idete na 'soul' deo, gde su crkve i gde je potpuno druga energija. Tu su gradovi, ljudi i najživlji deo. To su tri dela Kamina i svaki je drugačiji. Ja sam se trudio da idem u gradove i muzeje. Možete sami da kreirate putovanje. Ja sam išao sam, kao i većina. Tamo sam upoznao ekipu. Znali smo da skrenemo i 15 kilometara sa puta da bismo videli nešto. Ljudi su divni, otvoreni. Mi nosimo školjke na rančevima kao simbol hodočašća. Kada vas vide na ulici, pozdravljaju, podržavaju i viču 'buen camino', što je pozdrav i znači "srećan Kamino", priseća se sagovornik Oradija.

Sve detalje puta, gde se spava, gde se jede, koliko sve košta, možete da saznate u novoj epizodi emisije ŠpacirBećar na podkastu O radija. Saznaćete i šta su "alberge", šta se obavezno nosi na ovakav put i šta piše na kraju, na završnom punktu "kraja sveta", u mestu Finistere.

M. Jakovljev

Fotografije: lična arhiva Nemanje Vukoje