Lifestyle
Može li humor da proda baš sve?
Svakog dana, svakog minuta, okruženi smo brojnim reklamama, na različitim društvenim mrežama, od kojih veliku većinu samo preskočimo. Ona manjina, postala je deo pop kulture, pa čak i kolektivnog sećanja, ukoliko u današnje vreme uopšte možemo i govoriti o tom pojmu.
Foto: Pixabay
Rezultati ankete sajta Hootsuite, koju je popunilo oko četiri hiljade marketara iz različitih industrija, pokazuje da oko 60 odsto sadržaja na društvenim mrežama ima za cilj da, pre svega, zabavi korisnika, odnosno, obrazuje ili informiše bez direktnog promovisanja sebe, svojih proizvoda ili usluga. No, šta je sa ostalih 40 odso? Tu su sve one reklame koje nam neumorno iskaču iz minuta u minut, a s obzirom na to koliko vremena provodimo svakog dana na društvenim mrežama, njihov broj je pozamašan, objašnjava markting konsultantkinja Milica Obrenović.
"Primetili smo vremenom, pogotovo na Instagramu i Facebooku, kako algoritam i same promene u aplikaciji više favorizuju tu biznis stranu, jer prosto od njih mogu više i da zarade. Pojava humora u sadržaju i prilagođavanje običnim korisnicima koji su na mreže ušli da bi nešto gledali smešno i zanimljivo, zapravo je način da mi njima serviramo marketing na platformi koja nije primarno napravljena za marketing“, kaže naša sagovornica.
OBRATI PAŽNJU
Jasno je zašto se mnogi trenutno odlučuju za influensere koji će u ime njihovog brenda reći nešto smešno ili izazvati neki rejdž bejt - biće to dobro na kraće staze, ali treba razmišljati i šire, jasna je Milica Obrenović.
"Ono što je primetno u poslednjih par godina jeste pad popularnosti velikih influensera koji promovišu svašta, rade za svakoga. Dolazi do uspona mikroinfluensera, malih influensera, koji su eksperti u svojoj oblasti, pa su se tu prosto nekako probili. Ali s druge strane, kreatorima sadržaja, marketarima, jako je bitno da ipak imamo raznovrsnu publiku, zato što nećemo uvek mi biti ti koji dopiru do svojih idealnih klijenata, nego i preko posrednika“, zaključuje ona.
Rekleme nekada i sad...
Za razliku od oglašavanja u tradicionalnim medijima, koje je zakonski regulisano, na društvenim mrežama skoro da nema ograničenja, osim ako, naravno, otvoreno ne kršite njihova pravila, upozorava internet kreator Strahinja Ćalović.
"Došli smo u situaciju da bilo ko može bilo šta da plasira, a ja sam generalno zagovornik toga da društvene mreže treba regulisati, jer posebno sa pojavom TikToka u par minuta možete da postanete jako viralni i da prenesete bilo koju poruku - a ta poruka vrlo, vrlo često zna da bude vrlo opasna“, smatra on.
Upravo zbog toga, na kreatorima je velika odgovornost da pronađu taj fini balans između sponzora, trendova i sadržaja koji neće preći tu nevidljivu granicu dobrog ukusa i pristojnosti, što ponekad nije ni malo lako.
"Koji god sadržaj da pripremam, ne pričam o sponzorisanom sadržaju, ja jedva čekam da ga pokažem publici. Jednostavno, to me i dalje drži da vidim kako će publika da reaguje na nešto da sam smislio. Mislim da su saradnje dobre u trenucima kada imam taj osećaj, čak i za sponzorisan objavu. Tako da trudim se da sve saradnje ubacim u taj koš, nekad uspe, nekad ne, ali opet posao kao i svaki drugi je sa te strane da jednostavno morate stano da evoluirate", poručuje naš sagovornik.
Današnji marketing na društvenim mrežama postao je mnogo dinamičniji i raznovrsniji, jer se umesto tradicionalnih reklama na televizijama ili u novinama, industrija sve više oslanja na humor i kreativnost kako bi privukla pažnju korisnika. Ipak, istovremeno se javlja i opasnost da nepromišljene i površne reklame počnu da dominiraju digitalnim prostorom, što može narušiti kvalitet sadržaja zbog čega je za brendove i kreatore sadržaja od suštinskog značaja da pronađu pravi balans između viralnosti i autentičnosti.
novu epizodu emisije Pop up poslušajte ovde:
M. L.
