Limunska trava Nika Kejva

Davorin Majhenšek je ceo život u ugostiteljstvu. Radio je kao konobar, kuvar, menadžer lokala, somelije. Poslednju deceniju vodi kuhinju na Exitovom "Mejn stejdžu", gde kuva za zvezde i ispunjava njihove kaprice. Osim toga, od drveta proizvodi daske i opremu za ugostiteljtvo, ali svaki trenutak koristi za eksperimentisanje u kuhinji i na njegovom Fejsbuk profilu uvek ćete naći neki lucidan kulinarski savet. 

Nedeljama, pa čak i mesecima ranije dobijate zahteve za ketering za izvođače kako bi se pripremili. Kako izgledaju te "rajder" liste jelovnika?

Njima je podeljeno vreme, na "load in", koncert i "load out". Znači, kada dođu, treba da ih čeka nešto za klopu, nebitno da li je doručak, ručak ili večera. Bitno je da bude veliki izbor, da je sveže. Obično traže puno voća, salata, skoro svi vole testa. Puno toga piše sa strane, ali se na kraju, najviše jede meso.

Najzahtevniji su, kako kažeš, vegani i ljudi sa posebnim režimom ishrane? Sa kim je bio najveći izazov?

Asaf Avidan, koji je bio 2020. godine, izuzetan momak. Obično, kada vidim da je neko specifičan i da ima zahtevnu "rajder" listu, uzmem malo bolje da ga proučim. Taj dečko je imao buran život, rvao se sa psima, pas mu je pojeo facu, uništio mu život, ali on je i danas najveći borac za prava životinja. Očekivao sam nekog frika, ali on je sve samo ne to! I napravilli smo mu sjajne stvari. Halapenjo paprike punjene tofuom, pa grilovano i začepljeno čerijem, prepržili smo listiće badema i ukrasili, pa neke punjene tikvice sa šampinjonima i gljivama. Sve je bilo posebno servirano. Svi smo virili kroz zavesu dok jede, imali smo tremu. Posle nekog vremena vidiš da je opušten i nasmejan. Ja izađem i pitam ga kakva mu je hrana, kakvo je gostoprimstvo, a on me pozove da sednem sa njim. Nije mogao da veruje da smo u sred livade, ispod drveta, napravili takvu hranu! Zahvalio se puno. Izuzetno dobar i normalan lik.

Da li je bilo bizarnih zahteva? Ko je od zvezda najzahtevniji?

Ništa naročito bizarno. Recimo, Grejs Džons je tražila suši i morske plodove i neke određene ostrige iz Francuske. Imali smo sreću da Metro četvrtkom, kada je ona nastupala, donosi baš te ostrige. Jedna nam je firma donela svež suši i mi smo uspeli sve da spremimo. Srećom, sa nama je bio jedan kuvar iz Francuske, tamo se rodio i završio akademiju, a roditelji su mu odavde. Pošaljem ga da joj objasni da mi nemamo more i da to što jede nije karaktristično, te da joj ponudi marinirana krilca, ramstek u sosu od naradže i ananasa, burgere, sve što jedu ostali. Mi ga doterali, kecelju nabacili. Lep dečko, kulturan, priča francuski. Nema ga pola sata, sat... Mi se zabrinuli, šta se dešava, da li je jela nešto, da li je zadovoljna. Eto ga, vraća se sa punim ovalima hrane, ništa pipnuto. O ne, propali smo! Kaže on - pakuj tri porcije krilaca, ramsteke, burgere. Rekla je da smo u pravu i zahvalila se. Sedela mi je, takoreći u krilu, ja je hranio, jela mi iz ruke te mesine. A mi, ko siročići, u kuhinji, jedemo suši i ostrige!

Pošto je preko hrane najbrži put do srca, verovatno ste se i sprijateljili sa mnogim izvođačima?

Lepa uspomena mi je sa bendom Korn. Oni su došli ujutro i rekli - mi smo ovde ceo dan, ne sme niko da nas dira, uznemirava i moramo dobro da jedemo! Međutim, neka devojka, koja je bila "host" trebalo je nešto da donese iz grada, ali je imala peh sa kolima. Ostavila je ključeve i auto se zaključao automatski. Nije mogla nigde sa tvrđave. Onda smo većali šta da radimo, ko će od nas da vozi, dok nije došao pevač Korna i rekao da će nam pokazati američki fazon otključavanja kola! Ceo bend je izašao i svako na različitom delu kola počeo da ih ljulja, a pevač je, kako se kola pomeraju i vitopere, gurao ruku i otvarao auto. Ulična škola! I onda smo se zbog toga još više potrudili oko njih. Sa Faith no more smo se ponapijali. Došao je menadžer i rekao, 'ljudi bre, mi imamo probleme sa samim sobom, samo nam falite još i vi - alkosi. Kako ćemo da nastupamo!?' Ako se sećaš, onda je Majk Paton pevao "Ajde Jano" na kranu, to je bilo od rakije od dunje. Ujutro je krenuo na aerodrom i tražio burek i jogurt!

Bad brains su bili jako kul. Dolazi matorac, crnac, sa kapuljačom, jedva se vuče i kaže nam da ne  može da objašnjava, ali da je preterivao u životu i da sada zbog toga mora da jede nešto "light". Mi mu napravimo super izbor salata i svežih jagoda. Pojavljuje se on kasnije i donosi nam dva kartona nekog piva koje nikad nisam video. Toliko je bio fin i zahvalan. Divan gest, bili smo ceo dan pod utiskom.

Znači, matori metalci i panksi su najbolji klijenti, a ove nove zvezde, di-džejevi?

Za njih šaljemo klopu po kuririma na Dens arenu, ali oni nisu previše zahtevni. Uglavnom im je važno da ima puno vode, voća, piletine, ćuretine i dobre cuge. Kafemat je svima obavezna stavka. Normalno, i mi svi pijemo kafu u nenormalnim količinama. Imali smo čudne situacije kada bendovi dovedu svoje kuvare. To nije često, ali dešava se. Ove godine je bila kuvarica Nika Kejva,koja je tražila posebnu kuhinju i posebne uslove za nju. Tražila je pomoćnika, pa sam poslao jednog "insajdera" da malo špijunira. Nije pravila ništa posebno, uglavnom paste sa nekim kozicama, neka riba dobra, povrće i puno limunove trave. Limun trava kod nas nije tolko zastupljena, ona toga stavlja gomilu! Posle smo odneli tu limun travu, ja je posadio i nikla je, tako da ćemo jesti limun travu Nika Kejva!

Je l' bilo i negativnih iskustava, da te je neko baš iznervirao?

Iznervirali su me Erika Badu i Mobi. Jako sam ih voleo, dok nisam video kako se ponašaju i izvoljevaju i jednostavno ih ne slušam više. Nemam želju.

Ti si svakodnevno posvećen kulinarstvu i hedonizmu. U Vrdniku gde stanujete i radite, napravio si jedan poluprivatan kutak za kulinarske eksperimente, gde ugošćavaš ljude sa ukusom, prave ljubitelje hrane?

Kuvamo, jedemo, pijemo, ugošćavamo. Pravimo naše daske i primamo goste. Ekperimentišemo sa hranom, jedna potpuno gastro priča!

M. Jakovljev

Fotografije iz lične arhive Davorina Majhenšeka