Za televiziju najviše vezana starija publika

Istraživanje koje je protekle godine na teritoriji Srbije sproveo CeSID pokazuje da je televizija u Srbiji još uvek mediji bez koga se ne može. Podaci dobijeni istraživanjem ukazuju na znatne generacijske razlike kod ispitanika kada je u pitanju medij putem kojeg se primarno informišu. Generacija Z voli društvene mreže, dok su za televiziju najviše vezani bejbibumeri. Kako kaže novinar i autor kolumne "TV manijak" u nedeljniku Vreme, Dragan Ilić, mladi na televiziju često gledaju kao na izvor sadržaja za internet.

"Ona je izvor sadržaja koji se secka, prepakuje, komentariše... Sada televizija postaje jedan izvor informacija za internet, kao neki meta-medij koji se nalazi između stvarnosti i interneta. Gledamo realnost sa nekoliko posrednika. TV program nije nešto što morate da gledate kada se dešava, osim sporta i, možda, Eurosonga. Sve ostalo  se gleda izmontirano, iseckano, prepakovano...", kaže on. 

OBRATI PAŽNJU

Društvo

Slušanje glasne muzike nije novo, kao ni negodovanje

Film

Striming servisi: Sadržaj je tu, samo ga treba platiti

Zanimljivo je da ni jedna nacionalna televizija nema publiku koja je u proseku mlađa od 50 godina. Kako kaže producentkinja i marketing menadžerka Jelisaveta Miletić, televizije ne kroje sadržaj sa željom da se obraćaju mladim ljudima nego da dodatno zalude i obmanu starije koji te sadržaje prate. 

"Verujem da je procenat ljudi koji gledaju televiziju manji nego pre, ali to je po mom mišljenju posledica toga što sadržaj kupiš preko telefona. Biti informisan ne znači gledati TV, možeš otići na neki sajt i pročitati vesti... Drugi problem je u tome što je politički i informativni trend da se ljudi trude da što manje budu uključeni u vesti i politiku, misleći da će tako da se sačuvaju. Mislim da je to pogrešno jer nekako moramo znati šta se dešava u zemlji u kojoj živimo", kaže naša sagovornica.

Hajde da pogledamo kakva je situacija u SAD, državi koju mnogi smatraju kolevkom kablovske televizije. Prema podacima iz avgusta ove godine, koje je objavio Financial Times, svakog dana oko 25 hiljada ljudi otkazuje kablovsku televiziju, a broj pretplatnika je trenutno na nivou iz 1992. godine. Sve su to pokazatelji trendova koji, neminovno, dolaze i kod nas, priča urednik sajta "Film i TV" Nikola Dražović. 

"Nama se dešavaju jako zanimljive situacije sa mlađom publikom. Pre par godina smo radili kampanju za jedan strani kablovski kanal i na mrežama se dešavalo da ljudi pitaju 'na kom se linku može nešto pogledati'. Mlađa publika kao da nije svesna da se nešto može gledati na televiziji. Uglavnom su usmereni na striming servise, a u poslednje vreme mi se čini da njihovu funkciju preuzimaju društvene mreže", kaže on. 

Kod nas, broj pretplatnika kablovske televizije još uvek raste, ali ne istim intenzitetom kao i ranije. Dva najveće operatera, Telekom Srbija i SBB vode rat za svakog korisnika, što akcijama, što ekskluzivnim sadržajima. Kako kaže novinar TV dodatka novosadskog Dnevnika Vladimir Bijelić, upravo je tehnološki napredak ono što televiziji omogućava da živi.

"Danas se gotovo svakodnevno otvaraju nove televizije, pa se svi iščuđavamo odakle tolike stanice i to u trenutku kada se govori da televizija, štampa i radio odumiru, iako se ja ne slažem s tim. Televizije su shvatile da mogu da se takmiče i sa drugim medijima ako se prilagode tehnologiji kroz različite aplikacije i platforme koje omogućuju da televizije prate i oni koji to ne mogu kod svog kablovskog operatera, zbog rata koji vode dva najveća operatera u Srbiji", zaključuje Vladimir. 

Ono što ljude još uvek privlači televiziji, sudeći po merenjima gledanosti, jesu premijere domaćih filmova i serija, kojih nema na striming servisima, kvizovi, sportski prenosi i to uglavnom kada nastupa reprezentacija ili ako se Novak Đoković dokopa finala nekog velikog turnira.

M. Lazić

Foto: Pixabay