Zoe Torogud: umetnica koja je zadivila svet stripa

Britanka Zoe Torogud još nije napunila 25 godina, ali je svaki njen dosadašnji uradak dobio najveće ocene publike i kritike. Kompletan je autor većine svojih priča, a pažnju na sebe privukla je još 2020. godine "Neizbežnim slepilom Bilija Skota". 

Radila je i serijal "Kiša" sa jednim od najvećih romanopisaca današnjice, autorom bestselera "Lokot i ključ", Džoom Hilom. Kompletna je autorka grafičke novele "Usamljeno je u centru Zemlje" za koju je dobila nominaciju za najprestižniju strip nagradu - Ajzner.

"Imala sam 19 godina kada sam počela da se bavim stripovima, a moj ulazak u taj svet bio je kroz društvene mreže", kaže Zoe, sa kojom je ekipa Stripovedača razgovarala nedavno na strip festivalu u Herceg Novom.

"To su videli neki urednici i polako počeli da mi daju male prilike koje su vremenom postale velike. Nisam baš društvena osoba, pa mi je uvek bilo lakše da na svoj rad skrenem pažnju kroz Twitter i druge medije".

Kada si napravila prvi strip?

Prvi strip zvao se "Neizbežno slepilo Bilija Skola", započela sam ga sa 19, a završila sa 21 godinom. Treba da znate da sam zbog stripova ostavila školovanje i samo se posvetila crtanju. Uvek sam mrzela školu, nikada nisam dobro učila, nisam se slagala s nastavnicima i drugom decom. Kada sam napunila 18 godina, roditelji su mi rekli da ili završavam škole ili tražim zaposlenje i odselim se. Tako sam odlučila da odem na fakultet, gde sam takođe izbegavala predavanja. Samo bih sedela u sobi, u kući gde je sa mnom živelo još 11 studenata. Sedela bih u sobi i crtala svoj strip, to je sve.

Ti si dobar primer stihova Pink Floyda "We dont need no education"…

Jesam, to je sigurno (smeh)

Radila si strip koji se zove Rain. O čemu se tu radi?

"Rain" je originalno napisao Joe HIll. Priča o apokalipsi u kojoj, umesto kiše sa neba padaju kristalni ekseri, koji prolaze kroz sve i ubijaju skoro čitavu populaciju. U pitanju je veoma emotivna priča o dvoje mladih ljudi koji prolaze kroz to uništenje. Kada momak pogine, devojka odlučuje da će pronaći njegovog oca i čitava priča je u stvari u toj potrazi. To je priča o patnji i žalu, ali je ujedno i veoma surova.

Prošla si kroz mnogo žanrova, da li ti je apokaliptična priča omiljena?

Obožavam takve priče. Mislim da sam uložila mnogo istraživanja i učenja u sve svoje radove, kao nikada i nigde pre toga. Radila sam sličnu priču u žanru naučne fantastike, pa mi je i to OK. Volim takve osamljene svetove u kojima možeš pričati priču o glavnom junaku koristeći njegovu okolinu.

Strip za koji si bila u najužoj konkurenciji za Aiznerovu nagradu nastao je u vreme korone i izolacije. Kako si se ti nosila s tim periodom?

Taj strip je nastao pod uticajem kovida. Moja karijera je nastala u vreme Kovida, moj prvi strip je tada izašao, trebalo je da ga promovišem na prvoj strip-konvenciji koja je otkazana. To je trebalo da bude moj veliki momenat, a kovid je sve to uništio. Nisam iskusila predstavljanje knjige, susrete sa čitaocima. Umesto toga, godinu sam provela sama u stanu. Imala sam momka na daljinu koji me je usred toga ostavio. Sve to je žestoko uticalo na mene i moj rad. Kao da smo svi prolazili istu apokalipsu. Tada mi je došlo da kroz strip iskušavam sopstvena osećanja, frustraciju, dogodovštine. Na kraju je taj strip bio moja terapija.

U taj strip unela si mnogo svoje intimnosti. To je prilično hrabro od tebe…

Mislim da svi umetnici, bili svesni toga ili ne, svoju intimu uklapaju u svoj rad. Ja sam to možda uradila malo direktnije i transparentnije.

Slušaš li muziku kada stvaraš stripove?

O, da! Svi moji stripovi imaju neku vrstu soundtracka. Kada kreiram likove i scene uvek uz njih domaštavam pesme koje bi bile idealne, koje na drugi način opisuju emociju koja stoji iza slike. Publika, naravno moj rad čita drugačije i nema taj osećaj, ali ja imam. Ovaj strip je bio moj život i tu sam zamišljala konkretne pesme. Prvu scenu u kojoj je deo priče o tome kako me je dečko ostavio ja plešem, a iza bi idealno bilo da se čuje "Happy together" benda Turtles. To je baš depresivna scena u kojoj bi se čula jedna veoma vesela pesma kao potpuni kontrast koji opisuje to suludo stanje u vreme kovida. Naravno, niko to nije čuo osim mene.

Šta novo očekujemo iz tvog pera?

Još ne znam šta je sledeće, ali sigurna sam da stare stvari neću ponavljati. Uvek će u mojim pričama biti usamljenosti, porodice, otuđenosti, ali ću prošetati kroz sve žanrove. U to sam sigurna.

P. K.