Skromni ambasadori osvajaju Evropu

Šta može povezati dvadeset ljudi da provode veme zajedno, na istom mestu u isto vreme, a da nije posao? Muzika. Jovan Skendžić joj je posvetio petnaest godina života i pored redovnog advokatskog posla, deo je ekipe koja Novi Sad uporno stavlja na mapu najboljih horova u Evropi. U pitanju je Hor AKUD Sonja Marinković

Foto: Aleksandar Risović

"Uglavnom se to odnosi na zajednički rad i pevanje i onda se stvara kolektivna svest. Mi smo svi mnogo različiti i u principu ono što nas najviše povezuje jeste ljubav prema horskoj muzici, iako se bavimo različitim poslovima, različitih smo struka i interesovanja. Kroz probe, hor nauči da diše zajedno i na taj način se zapravo stvara ta atmosfera", kaže Jovan.

Hor AKUD Sonja Marinković ima dugu tradiciju i verne članove koji su mnogo puta na najlepši način bili ambasadori naše zemlje. Sada su to još jednom pokazali, osvojiviši dve zlatne medalje na Evropskim horskim igrama u Geteborgu (Švedska). Na ovogodišnjim igrama učestvovalo je 133 horova iz 36 zemalja, a hor "Sonje" je bio jedini predstavnik Srbije. Kući je doneo zlatno odličje iz kategorije kamernih horova, čime se kvalifikovao za natpevavanje u Grand Prix kategoriji u kojoj je nagrađen još jednom zlatnom medaljom.

Ima li u horu horu mesta egu?

To je ono sa čime se svi borimo. Nemoguće je otarasiti se ega tako lako i svako od nas to pokušava na razne načine, ali naravno, svaki kolektiv zahteva da se ego svede na minimalan nivo. Pitanje je koliko se u tome uspeva. Pre svega, razvijeni međuljudski odnosi i razgovori o svemu, problemima, čak i potencijalni sukobi među članovima su plodno tle da se ta priča razvije u dobrom smislu. Ansambl ne može da funkcioniše sa količinom ega koju dvadeset ljudi može da proizvede.

Imaš li neki poseban ritual pred probu ili nastup? Štediš govorni aparat, piješ sirovo jaje?

Sada mogu da se pohvalim da imam više od petnaest godina horskog iskustva, tako da nemam neke posebne rituale. Ono što sam shvatio, konkretno za moj glas, jeste da mi ne odgovara da jedem slatko, posebno čokolade, med, mleko i mlečne proizvode, sve ono što može da 'slepi' glasne žice. Sada sam otkrio da ponekad i pored toliko horskog iskustva imam osećaj treme pred nastup, u smislu sušenja grla. Ali sam otkrio i trik da u situacijama kada ti se suši grlo uzmeš krišku limuna i sisaš je neposredno pred govor. Čak postoji terorija da ni to ne moraš da radiš, dovoljno je samo da tokom nastupa zamisliš da jedeš limun.

Intervju sa Jovanom Skendžićem možete da poslušate u plejeru.

Koliko osećaj zajedništva u horu pomaže osobama koje su stidljive da izađu iz komfort zone? 

Nama koji se smatramo introvertnim osobama hor je plodno tle za tako nešto. Ja, recimo, uvek bežim od solo pevanja, ali naravno ne mogu uvek, jer je dirigent taj koji određuje ko će da peva. U hor se lepo utopiš i ne odskačeš ni na koji način. On je dobar način i da pobediš tu introvertnost iako ne mislim da je to loša osobina, naprotiv. Ali pošto živimo u ekstrovertnom svetu moramo da budemo prilagodljiviji takvom načinu shvatanja stvarnosti. Hor je odlična vežba samopouzdanja, jer si ipak na sceni gde te posmatra veliki broj ljudi. Recimo meni kao advokatu je to vrlo doprinelo mom javnom nastupu u sudnici ili slično zato što apsolutno nemam nikakvu tremu.

Kakav je odnos grada prema horovima? Da li je prepoznat taj vid muzičke umetnosti?

Moram da kažem da smo mi do sada svaki put dobijali određenu sumu za naša internacionalna putovanja, ali i za koncerte u zemlji. To naravno nama nikada nije dovoljno, ali su imali sluha za to. Ovaj put nam je konkretno pomogla gradska uprava za kulturu i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Tako da nismo bez podrške, ali bismo voleli da ona bude veća, opširnija, da se i privatni sektor uključi u to. Mi smo potencijalno vrlo pristupačni kao ambasadori, na isti način kao i sportisti mi predstavljamo zemlju na međunarodnim takmičenjima i ne vidim razlog zašto privatni sektro ne bi ulagao u tako nešto.

Da li se desilo da zbog finansija propustite neko takmičenje?

Južna Afrika, 2016. godine i to je bilo Svetsko horsko prvenstvo kada smo ostali uskraćeni za novac. Mislim da nismo dobili dovoljno sredstava jer to podrazumeva prevoz, smeštaj, obroke i sve ostalo tako da tamo nismo otišli. Zapravo, nikada nismo otišli van Evrope.

Dešava li se da dajete novac iz privatnog fonda, jer ne možete uvek da se pouzdate u ustanove?

Svi smo mi mahom zaposleni, iako imamo određen broj studenata koji su srž hora. Time što smo zaposleni, s jedne strane imamo određena sredstva koja možemo da uštedimo i odemo na putovanje. Konkretno, sada kad smo išli u Švedsku sami smo plaćali avionski prevoz, obroke, smeštaj nam je doduše bio obezbeđen putem aktivnosti našeg AKUD-a i sredstava koje smo dobili. S druge strane, mi smo zaposleni, naš posao trpi time što odlazimo, tako da je sve to strategija koju moramo da imamo u obziru već u momentu kada planiramo putovanje, što može da bude i godinu dana unapred.

Ima li vaš hor konkurenciju, jer bi to onda značilo da u Srbiji ima mnogo horova?

Ima, posebno Novi Sad ima dosta dobru horsku kulturu, Zrenjanin takođe, Sombor, vojvođanski gradovi dosta prednjače, a i niški horovi su takođe dobri. Međutim, što se tiče interkulturalnih takmičenja, ono okuplja više hiljada horova što su najmasovnija takmičenja. Mislim da smo mi sada trenutno jedini hor koji se nalazi na njihovoj rang listi od hiljadu horova. To je rang lista nevezana za kategoriju, mi smo sada na nekom 780. mestu. Očekujemo da ćemo napredovati na toj listi posle ova dva zlata. Drugi horovi se prijavljuju na druga takmičenja, a verujem da se susreću sa istim problemima kao i mi, pogotovo što se tiče finansija. Ali mi je drago što horska scena opstaje i pored svega, posebno u Novom Sadu, koji evo već poslednjih dvadeset, trideset godina važi za horski grad.

I kada se vi iz različitih gradova i zemalja nađete i razmenite iskustva, do kakvog zaključka dođete? Da li je svuda isto?

Naravno da nije. Na ovim horskim igrama je u Grand Prix delu učestvovao i hor iz Bocvane. Oni imaju trenerice sa logoom sponzora, države, zastavom. To je oprema kakvu sportisti imaju na sportskim Olimpijadama. Mi smo naše majice uz pomoć jedne firme uspeli da odštampamo i to sa vrlo skromnim sredstvima, kupili smo zastavice u kineskoj radnji i to je bio naš način na koji smo uspeli da se predstavimo. Da uzmem skandinavske horove za primer, koji imaju savršene uslove i prostore za rad, čiji su dirigenti plaćeni onako kako bi trebalo da budu, koji imaju dovoljno vremena i sredstava i na sve moguće načine su podržani, to se sve oslikava i na njihovom zvuku. Ali eto i mi sa ovim našim skromnim uslovima uspevamo da pariramo i takvim horovima.

Kakav prostor treba jednom horu koji nas predstavlja u Evropi i svetu?

Ono što mogu da kažem u ime celog hora jeste da bi nama bio potreban prostor koji je na raspolaganju u svakom momentu. Mi smo sada deo KUD-a, gde postoji više sekcija, mali je broj prostorija u kojima sekcije imaju probe, tako da smo ograničeni vremenski i u biranju termina. Probamo u prostorijama koje su u podrumu i pune su vlage, sa prozorima koji ne dihtuju zimi. To su uslovi u kojima radimo, tako da nam je potrebno mesto koje je povoljnije na bilo koji način. Sada smo u potrazi za nekim adekvatnijim prostorom, zato što horski zvuk podrazumeva i drugačiju vrstu akustike. Sada probamo u neakustičnom prostoru, sa niskim plafonom, a treba da nastupamo u salama koje imaju potpuno drugačiju aktustiku.

Kome peporučuješ da krene na hor?

Ta osoba bi pre svega morala da bude odgovorna i da podredi određene obaveze horu, jer, da bi neko mogao da putuje sa nama na koncerte i slično, mora adekvatno da savlada program koji mi radimo. To naravno nije nemoguće, jer mi vrlo često imamo i individualne probe za nove članove, tako da oni kroz tempo vrlo brzo dolaze na nivo na kom smo i mi. Talenat naravno mora da postoji, pre svega sluh, međutim to nije presudno i na tome se radi. Neki ljudi koji su došli sa skromnim vokalnim sposobnostima ili sluhom su veoma napredovali u poslednjih nekoliko godina u horu.

Koji su planovi hora za dalje?

Naši koncerti se sada svode na koncepte, znači, ne priređujemo puki zbir svih kompozicija koje znamo, nego pravimo koncept kako bi to imalo povezanost i međusobnu priču između kompozicija. A imaćete priliku da nas nakon dužeg vremena čujete u Novom Sadu 29. septembra u dvorcu Eđšeg.

Osvajanjem zlatnih medalja hor se direktno kvalifikovao i obezbedio sebi mesto na "Champions Competiton" i "Grand Prix of Nations" na Svetskim horskim igrama koje predstavljaju najveće horske susrete na svetu, a koji će biti održan 2020. godine u Belgiji. Sada je u planu priprema za Svetske horske igre, gde će se takmičiti u kategorijama duhovne i kamerne muzike.

Jelena Mijatović