Kultura / Film
The Tender Bar: Još jedna priča o odrastanju
"The Tender Bar", novi film u kojem režiju potpisuje Džordž Kluni, počinje povratkom dečaka Džej Ara i njegove majke u oronulu dedinu kuću na Long Ajlendu. U tom raspalom raju on će, umesto nasilnog oca kojeg nikada nije video, početi da traži očinsku figuru u ujaku Čarliju, vlasniku bara "Dikens", birtije u kojoj svi sve znaju i u kojoj alkoholičari imaju zavidan intelektualni kapacitet.
To bi mogao da bude siže filma iza kojeg stoji striming servis "Amazon", ali priča nije baš toliko jednostavna. U pitanju je ekranizacija memoara američkog noveliste J.R. Mojringera, dobitnika Pulicerove nagrade i čoveka koji je dobio zadatak da napiše biografiju princa Harija.
Sedamdesetih godina on je bio dečak koji je, na ivici bede, živeo sa svojom požrtvovanom majkom u kući dede, filozofa i mizantropa, nezainteresovanog za materijalni svet. O životu najviše je učio od ujaka Čarlija, koji zbog siromaštva, nikada nije otišao na koledž, iako je daleko najnačitaniji i najmudriji čovek u okolini.
Iz takvih okolnosti, Džej Ar stasava u momka koji uspeva da upiše Jejl i započne studije književnosti sa željom da jednog dana postane pisac.
Zaljubljen u devojku koja ne ume da ga godinama drži na povocu, ne želeći ozbiljnu vezu sa njim, okružen stalnim gostima bara "Dikens" i njihovom nepodeljenom podrškom, u vidu naručenih pića i ponekog saveta, on neuspešno stažira u Njujork Tajmsu, pokušava da se pronađe svoje mesto u svetu medija, da se izbori sa nesrećnom ljubavi i preboli odsustvo oca.
OBRATI PAŽNJU
U osnovi "The Tender Bar" je film, kao i "This boy story" nekada, o odrastanju u malom mestu, borbi da se uđe na dobar fakultet, ljubavi prema majci koja se lavovski bori za sina, o nedostatku oca i traženju očinske figure. Ipak, čini se da je film kojim su dominirali Leonardo Di Kaprio i Robert De Niro mnogo bolji, iz prostog razloga jer je konzistentan.
Osnova "Nežnog bara" je odnos dečaka i ujaka, praćen epizodama o prvoj ljubavi, odnosa sa gostima kafane i veoma retkih viđanja oca. No, ovaj film ništa od ovoga ne produbljuje dovoljno, pa se stiče utisak da smo dobili film o odrastanju u tek malo drugačijim okolnostima, bez nekih velikih kontroverzi ni u događajima ni u likovima.
Ben Aflek kao ujak Čarli je dobar izbor reditelja, epizoda Kristofera Lojda kao dede je mali glumački biser, dok je Taj Šeridan sasvim pristojan glavni lik. To nije bilo dovoljno da natera publiku da se dublje upusti u priču, kao i da napipa emocije na koje je Kluni verovatno računao.
Film je svakako vredan pažnje, iz dva razloga. Njime dominira pozitivan osećaj i epoha 70/80-tih vizuelno je upriličena maestralno. Sve to prati i vrlo brižno biran izbor muzike. Uz dobro odigrane likove i to je ponekad dovoljno da se filmu pruži šansa.
Petar Klaić
