Društvo / Zdravlje
Uvek je pravo vreme za preventivni pregled
Rak dojke je jedan od vodećih uzroka umiranja kod žena i može se javiti u svim uzrastima, a jedini način da se spreči smrtni ishod jeste rano otkrivanje maligne promene. Zbog toga je važan redovan odlazak na preventivne ginekološke preglede i onda kada nemamo nikakve tegobe.
Oktobar se u svetu obeležava kao ružičasti mesec, to jest, Međunarodni mesec borbe protiv raka dojke. Prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC), u svetu od raka dojke svake godine umre pola miliona žena.
Situacija nije bolja ni u Srbiji. Svake godine se kod nas registruje više od 4.000 novoobolelih žena od ove vrste malignog tumora. Za svaku treću od njih, ova bolest će biti smrtonosna. Rak dojke se kod znatnog broja žena u Srbiji otkriva kasno, a jedina mera kojom se smrtni ishod može sprečiti jeste upravo rano otkrivanje. Kada se maligna promena otkrije u ranoj fazi, mogućnost izlečenja iznosi 90 odsto.
Da preventivni pregled može spasiti život potvrđuje i priča novinarke Tamare Srijemac, koja je na taj način saznala da ima malignu promenu na grudima.
"Došlo je vreme da odem na redovnu godišnju kontrolu i moja doktorka je uvidela i dijagnostikovala karcinom koji je bio manji od jednog centimetra, što je jako bitno za dalji tok lečenja. Sve se događalo za vreme pandemije i to je bilo malo problematično, jer su institucije tada bile zatvorene i sve je bilo neizvesno. Ipak, sada kada gledam sve sa ove distance, to je sve išlo dobro i svojim tokom, iako je, naravno, postojala strepnja. Redovno sam zakazala operaciju na Institutu za onkologiju, međutim, veliki broj anesteziologa je u tom periodu otišao u Klinički centar zbog situacije sa kovidom, pa sam bila na čekanju. To je trajalo nekih mesec dana, što nimalo nije alarmantno, ali ja tada nisam znala koliko će sve trajati, tako da sam se operisala u privatnoj klinici, a nadalje sam se lečila u Institutu", kaže Tamara.
Ona dodaje i da je zadovoljna načinom na koji se odvijao dalji tok lečenja kada je reč o stručnosti i ophođenju lekarskog osoblja.
"Uglavnom imam reči pohvale. Prva stvar je sama dijagnostika, tj. činjenica da je lekarka bila stručna i uvidela karcinom u najranijoj fazi, a potom i operacija, lečenje na Institutu i zračna i hormonska terapija. Zapravo, najveća teskoba je prisutna prilikom ulaska u zdravstveni sistem, kada krene zakazivanje, kada ne znamo sa čime ćemo se suočavati. Taj momenat, kada malo ko ima vremena da sedne i objasni neke detalje koji su nam možda tada potrebni, nego sve funkcioniše kao na traci. To je možda najnegativniji deo cele priče, ali onda kada se uđe u sistem zaista se vidi da on funkcioniše i da ide sve svojim tokom. Nisam nijednog momenta bila uskraćena za terapiju, neku informaciju ili pregled", ističe Tamara Srijemac.
Tamara Srijemac, foto: Marija Erdelji
U drugoj epizodi Rodnopravnosti istraživali smo koliko mlade žene često idu na preventivne preglede kod ginekologa, kao i da li sa ljudima u svom okruženju otvoreno razgovaraju o ovoj temi. Milica i Ivana su mlade Beograđanke koje otvoreno pričaju o temama vezanim za žensko reproduktivno zdravlje. Kako kažu, na to su uticala i iskustva žena u njihovim porodicama.
"Idem na preventivne preglede na dve godine, po preporuci svoje ginekološkinje. Smatram da je izuzetno važna prevencija, naročito ako osoba u svojoj porodičnoj istoriji ima slučaj raka. U mom neposrednom okruženju postoji razvijena svest o ovoj temi, ali ipak ne toliko razvijena da ljudi zapravo u praksi bivaju spremni da idu na redovne preglede. Svakako mogu vrlo otvoreno da pričam sa majkom, bakom, prijateljicama, pa i momkom i drugovima. To kod nas uopšte nije tabu tema", priča Milica.
"U mojoj porodici se otvoreno priča o preventivnim pregledima zato što je tetka u mladosti kod sebe napipala kvržicu. Kasnije se ispostavilo na biopsiji da je u pitanju bio benigni tumor. Često u porodici pričamo o tome kako je ona, zahvaljujući studijama medicine, znala da treba da radi redovne preglede, jer se tada nije otvoreno pričalo o tome u porodici", kaže Ivana.
I u Novom Sadu su mlade žene odgovorne i redovno odlaze na preventivne preglede, kaže ginekološkinja u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata Bogdanka Brašanac.
"Moram da pohvalim naše studentkinje, one imaju naviku da dolaze na redovne preglede. Tome doprinose i obavezni preventivni pregledi na prvoj i trećoj godini studija, bez kojih studenti ne mogu da overe semestar. Ali, imamo i devojke koje samoinicijativno jednom godišnje dolaze na preglede", kaže ona.
Doktorka Brašanac objašnjava i kako izgleda preventivni pregled dojki kod ginekologa.
"Posle uzimanja anamnestičkih podataka, radi se pregled dojki. Ukoliko se nešto napipa ili nam je prosto sumnjiva neka zrnasta struktura dojke, mi savetujemo da se uradi ultrazvučni pregled, koji je od pre nekoliko godina dostupan i u našoj ustanovi. Indikacija za ultrazvuk dojke ne mora biti samo čvor u dojci, već i neka stanja koja nose sa sobom povećan rizik. Nekada i pozitivna porodična anamneza natera devojke da dođu na ultrazvučni pregled. Ali, čak i kada ne postoji ništa od ovih poremećaja, neke devojke jednostavno imaju želju da jednom godišnje urade ultrazvučni pregled dojke i mi im izlazimo u susret. Dakle i želja pacijentkinje je kod nas indikacija za ultrazvuk dojke", kaže naša sagovornica.
Ona ističe da ne postoji donja granica kada je reč o godinama, odnosno da je uvek pravo vreme za odlazak na prvi preventivni pregled.
"Kada god žena, bilo polno aktivna ili neaktivna, želi da se pregleda preventivno, može da dođe kod nas. Ukoliko joj je overena zdravstvena knjižica ništa se ne plaća. U sklopu tog pregleda, posle pregleda dojke radimo i ginekološki pregled, gde se, ukoliko je žena polno aktivna, uzme papa bris, uradi se kolposkopski pregled i savetuje se po potrebi da se uradi i pregled na polne infekcije. Posle kliničkog pregleda radi se ultrazvučni ginekološki pregled kako bi se videla struktura jajnika ili eventualno postojanje nekih poremećaja. Ukoliko utvrdimo da je sve u redu, zakazuje se naredni pregled za godinu dana. Ukoliko nešto nađemo, onda idemo dalje u smeru dijagnostike i terapije", objašnjava Bogdanka Brašanac i dodaje da je opasna zabluda da se rak dojke događa samo u poznim godinama.
"Bilo je nekoliko studentkinja koje su imale malignitete. Jeste činjenica da se najčešće od raka dojke oboleva između 55. i 65. godine, ali je jako opasno izbegavati preglede u mlađim godinama, jer, ako postoji neka promena na dojci, onda se tako propušta momenat da se bolest uhvati u ranoj fazi", upozorava doktorka Brašanac.
OBRATI PAŽNJU
Da redovne preglede smatra veoma važnim potvrđuje i Tamara, mlada žena iz Novog Sada. Kako kaže, trudi se da u svom okruženju pokreće razmišljanje o temi ženskog reproduktivnog zdravlja.
"Na preventivni pregled dojke odlazim jednom godišnje, zajedno sa kompletnim ginekološkim pregledom. Imam i prijateljice u svom okruženju koje to obavljaju češće. Imala sam tu sreću da sam uspela da napravim neki svoj bubble, tj. društveno okruženje koje čine ljudi koji su izuzetno osvešćeni i sa kojima ne postoje barijere u konverzaciji i razgovoru o bilo kom aspektu zdravlja. Trudim se da u tom krugu prijatelja i sama budem inicijator razgovora na ovu temu. To sam naučila u svojoj porodici, gde je takve razgovore inicirala moja majka i ona je bila prva koja me je uputila u sve to", kaže Tamara.
Sličnog stava je i Milica, njena vršnjakinja iz Beograda.
"Do sada sam jednom išla na ultrazvuk dojki i bilo je sve u redu. Međutim, budući da često idem kod ginekologa, na svakih šest meseci, mislim da je to za sada dovoljno. Smatram da je prevencija izuzetno važna, pogotovo ako u porodici postoji slučaj raka dojke. Recimo, moja baka je imala rak dojke i ja sam svesna da postoji mogućnost da ću ga i ja imati i komuniciram o tome i sa mamom i sa prijateljicama", priča Milica.
Lekari najčešće preporučuju da se na preventivne ginekološke preglede odlazi barem jednom godišnje. Između dva pregleda, ono što svaka žena treba da uradi jeste samopregled dojke. Doktorka Bogdanka Brašanac kaže da u njenoj ustanovi, na preventivnim pregledima, obučavaju devojke kako da urade samopregled i savetuje da se on radi jednom mesečno.
"Obično je najpovoljniji period za to nakon što se završi menstruacija. Savetujem da se on radi dok se tuširate, ali može i van toga. Uvek se prvo posmatraju dojke kako bi se uočila bilo kakva asimetrija - prvo sa spuštenim rukama, zatim sa rukama na bokovima, pa sa podignutim rukama iznad glave. Gleda se i da li negde postoji neko zatezanje. Zatim se radi opipavanje, odnosno palpatorni pregled dojke, koji se radi kružnim pokretima sa tri srednja prsta koji su olabavljeni. Ako pregledate levu dojku, leva ruka je podignuta, jer se tako dojka raširi na grudni koš i lakše se napipa ukoliko postoji neka kvržica. Takođe, ukoliko postoji iscedak iz bradavice, odmah se treba javiti lekaru. Na kraju se pregledaju pazušna jama ili aksile, kako bi se proverilo da li tu postoji neki čvor", objašnjava doktorka Brašanac.
Tamara Srijemac, koja je malignu promenu na grudima otkrila u ranoj fazi upravo zahvaljujući savesnom odlasku na preventivne preglede, naglašava da su važni i preventivni pregledi i samopregledi, kako zbog potencijalnog ranog otkrivanja oboljenja, tako i zbog razbijanja tabua o temama koje se tiču ženskog reproduktivnog zdravlja.
"Najvažniji savet koji mogu dati mladim ženama je da idu na preventivne preglede. Važno je da se upoznajemo sa svojim telom, da razmišljamo o mogućnosti da se može desiti bolest, da razvijemo naviku da odlazimo na preglede i da ne stavljamo sebe na poslednje mesto", ističe Tamara.
Ono što je nju hrabrilo tokom celog procesa lečenja jeste činjenica da rak dojke jeste izlečiv ukoliko se otkrije na vreme.
"Ne treba da se plašimo odlaska na pregled, jer, ako i otkrijemo nešto, znamo da ćemo se sa tim suočiti onako kako treba. Ako je rak otkriven na vreme i tok lečenja je mnogo lakši. Na primer, ja sam izbegla hemioterapiju. Naravno, ne mislim da je hemioterapija nešto najgore na svetu i da se žene ne izleče uspešno i na taj način, ali činjenica je da na neki način ona ipak utiče na kvalitet života. Ovako može da se reši samo operativnim putem. Ja sam imala i preventivnu hormonsku terapiju i vrlo brzo sam se vratila redovnim životnim aktivnostima", kaže Tamara.
Međutim, iako su mlade žene sa kojima smo razgovarali svesne potrebe za preventivnim pregledima, statistika u Srbiji i dalje je zabrinjavajuća, jer se kod velikog broja žena dijagnoza raka dojke postavlja kada je bolest već u poodmaklom stadijumu. U posebnom riziku od obolevanja od raka dojke nalaze se žene koje su imale ranu prvu menstruaciju ili menopauzu pre 50. godine, koje nisu rađale ili su kasno rađale, koje imaju slučaj raka dojke u porodici, kao i one koje su već imale rak jedne dojke. Kada je reč o drugim faktorima, na povećan rizik utiču i prekomerna upotreba alkohola i pušenje.
Drugu epizodu "Rodnopravnosti" možete poslušati u plejeru:
Irena Čučković
foto: pexels.com
