Društvo / Zdravlje
Strah od napuštanja je u temelju people pleasing ponašanja
"People pleaser" je osoba koja potrebe drugih stavlja ispred svojih. Prilagođava se drugima i često se smatra osobom koja je uvek drugima na usluzi. Zvuči sjajno, ali nije ni približno tako dobro, pogotovo po osobu koja je people pleaser. Ljudi koji stalno udovoljavaju drugima mogu imati problema da se zalažu za sebe, da kažu ne kada je potrebno reći ne. To može dovesti do štetnog obrasca zanemarivanja sopstvenih potreba.
Mihajlo (25) kaže da do srednje škole nije osvestio da je people pleaser, a kada vrati film unazad pamti osećanja koja su pratila momente u kojima ne može da kaže ne.
"To je bilo od nekog osećaja krivice koji me pratio ukoliko nekome kažem ne, do besa i razmišljanja zašto sam tako postupio? Nakon toga je dolazila izmorenost, jer činjenica da radim nešto protiv sebe vrlo je umarajuća", kaže Mihajlo.
Nakon rasta i razvoja, osvešćivanja toga da je people pleaser, Mihajlo je rešio da promeni svoj odnos prema ljudima. To nije tako lagan proces.
"Teram sebe da pomažem ljudima samo ukoliko zatraže pomoć i to urade direktno i iskreno, ne izokola. Jako je teško, ako ste empatični. Tu je uvek i neka sramota što možda nešto nekome nisam učinio, čak i tuga, jer šta ako je ta osoba sada u nekoj lošijoj poziciji jer nisam pomogao ili na neki način ulepšao dan. Empatija nije loša za navigaciju kroz ovaj svet, jer koliko god se nekada činilo da je nepotrebna ili zamarajuća, ona daje benefite", ispričao je Mihajlo za Oradio.
OBRATI PAŽNJU
Mihajlo dodaje i da ga je taj problem pratio još od detinjstva.
"U porodici imam nekog sa zdravstvenim problemom. Mora da se oslanja na mene. Iz toga ume da se stvori people pleasing momenat. Radi svog mentalnog zdravlja i mentalne higijene, odlučio sam da moram to da prevaziđem. Ok je reći neću ako osećamo da to nije ugodno našem telo i umu", zaključuje Mihajlo.
Psihološkinja Milica Lazić objašnjava kako nastaje people pleasing ponašanje i šta to tačno znači u detinjstvu i odrasloj dobi.
"Ponašanja koja su usmerena na potrebu drugih osoba, odnosno na brigu o drugim osobama, nisu nova ponašanja. To su ponašanja koja se neguju i koja se smatraju delom nekog lepog vaspitanja. Međutim, kada govorimo o people pleasing fenomenu, moramo da govorimo o tome da je u pitanju neko specifičnije ponašanje koje nalikuje dobrom vaspitanju. Vi ćete za nekoga ko se tako adaptirao najčešće reći da je nesebična osoba koja puno daje drugima i koja je uvek spremna da se žrtvuje zarad druge osobe", kaže Milica.
Prema njenim rečima, takva ponašanja nastaju iz adaptacije.
"Odrasle osobe, nekada iz svog neznanja ili nemogućnosti drugačije regulacije emocije, kada im se neko ponašanje deteta ne dopada, umeju da kažnjavaju to dete, tako što će da zaćute, da se dure, da prekinu odnos ili tako što će da prete napuštanjem. Takvo ponašanje roditelja često dovodi do toga da dete zaključi da je jako opasno da naljuti drugu osobu, zato što ljutnja znači napuštanje. Dete vrlo rano shvati da je to ono čega se boji i da to sebi ne sme da dozvoli, te da je potrebno da stalno udovoljava drugima, da bude dobro kako ne bi bilo napušteno. Kada odrastu, takve osobe, sa takvim ranim iskustvima, najčešće odrastaju u osobe koje smatraju kako je neophodno da stalno budu usmereni na potrebe drugih ljudi, kako bi zadržali neki odnos koji im je veoma važan", objašnjava Milica.
Problem je u tome što ne komuniciraju o svojim potrebama, a vrlo često ih nisu ni svesni.
"Onda očekuju da, nakon što su godinama zadovoljavale nečije potrebe, taj neko počne da zadovoljava njihove potrebe. Počinju da se ljute, a da istovremeno i dalje ne komuniciraju svoje potrebe, već nagomilavaju frustraciju. Često se može desiti da oni napuštaju odnos, jer je iscrpljujuć. Imaju tu ideju da koliko god se trudili, neće dobiti zadovoljenje sopstvenih potreba", kaže Milica.
Milan (24) kaže za Oradio da ima problem da kaže ne.
"Ako nešto mogu - uradiću. Svi moji potezi su lišeni sebičnosti. Najviše me povredi kada mi neko kaže da sam sebičan, jer ne vidim ni trunku toga, nikada. Svestan sam i da mi se to što ne znam da postavim granicu i kažem ne, obija o glavu. Moraću da poradim na tome, ali jako teško govorim ne ljudima".
Kod Milice (23) je malo drugačija situacija.
"Jako volim da pomažem ili udovoljavam ljudima, nekada i previše, u nekim situacijama. Uglavnom pomažem bliskim ljudima, tu nema granica. Kada bih rekla ne - to je uglavnom ako imam neki unutrašnji problem, kada sam ja loše i kada me nešto tišti ili mori. Onda ću reći ne, bez obzira na to koliko m ije neko blizak".
Psihološkinja Milica Lazić naglašava i da u odraslom dobu života osoba ne može da postane people pleaser.
"To je jedna od adaptacije na specifične stilove vaspitanja roditelja", tvrdi ona.
Vrlo često su people pleaser osobe empatične, ali postoji razlika. Milica objašnjava da empatija i pomaganje ljudima ne moraju da idu iz adaptacije, već iz neke autentične potrebe.
"To nije vezano sa strahom od gubitka, strahom od napuštanja, sa nekom vrstom ranih iskustava iz kojih smo to tako nešto naučili. To mogu da budu ponašanja koja su potpuno nezavisna od ove vrste adaptacije i mogu da se jave kod većine, kod gotovo svih ljudi", zaključuje Milica.
Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" u kojoj smo govorili o ovoj temi, poslušajte u plejeru:
