Društvo / Zdravlje
Samolečenje putem Gugla nikad nije dobro
Šta radite kada vas nešto boli, kad vas nešto žigne, nemate u trenutku vazduha ili ugledate neku novu pegicu ili tačkicu na koži? Ako istog trenutka guglate simptome, postavljate sebi dijagnoze i preispitujete svaku mogućnost, odmah vam kažemo da to ne treba da radite. Preokupiranost strahom ili mislima o nekoj težoj bolesti, usled tumačenja telesnih simptoma se može definisati kao hipohondrija.
To podrazumeva konstantan strah koji ne prestaje čak i kada postoji logično i racionalno uverenje da bolest nije prisutna. Postoji i drugi slučaj. Onda kada smo usled bilo koje telesne senzacije uplašeni za svoje zdravstveno stanje, ali ne idemo kod lekara iz straha od rezultata. Šta god da je u pitanju - guglanje verovatno neće pomoći.
Studentkinja Dunja (19) kaže da se njeno reagovanje na bol razlikuje od situacije i bola koji oseća.
"Ako je neko mesto uobičajeno, ako boli na način koji je uobičajen za mene, ako znam da je od umora ili slično, samo pustim da prođe ili popijem lek. Kada me boli na nekom neuobičajenom mestu, onda prolazim kroz faze. Prva faza je da pustim sat vremena da prođe, ako ne prođe, počnem da paničim, guglam, saznam da imam tumor, onda još više paničim. Onda razgovaram sa roditeljima ili sa drugaricom koja studira medicinu na fakultetu. Neko od njih me smiri. U narednih par dana ili nekoliko sati me prođe", kaže Dunja.
OBRATI PAŽNJU
Terapeutkinja Danijela Mladenović kaže da se hipohondrija danas označava kao zdravstvena anksioznost.
"Po najnovijoj klasifikaciji ona spada u opsesivno kompulsivni poremećaj. Izmeštena je iz opšte grupe anksioznosti. Smatra se da osoba ima neke opsesesije u vezi sa svojim zdravljem i onda ima neke kompulsije kojima pokušava da to smiri. To je stanje u kojem osoba ima prekomerni strah od neke ozbiljne bolesti, možemo govoriti o strahu od nekih fizičkih bolesti, ali tu je i strah da osoba mentalno ne oboli, da ne poludi. Danas je to sve češće, jer je velika dostupnost informacija", objašnjava Danijela i dodaje da, kada nam je sve to konstantno dostupno, onda previše razmišljamo o tome.
Naš um ima vrlo zaštitnički karakter, on pokušava da spreči da se nama nešto loše dogodi. Kada vidimo da se nešto dešava ili čitamo o tome, lako pomislimo da tako nešto i nama može da se dogodi. Osoba pomisli nešto me boli, to mora da je nešto ozbiljno. Kada stvori taj strah, onda dalje razvija svoje misli u tom pravcu. Često ima potrebu da se uveri u to da je sa njenim zdravljem sve u redu.
"Neki idu kod lekara da se uvere, da dobiju tu potvrdu da su zdravi, a neki to izbegavaju jer se plaše rezulata", kaže Danijela za Oradio.
Što se tiče guglanja poruka je jasna - to je uvek štetno jer "hrani našu anksioznost".
"Čitanje o potencijalnim ozbiljnim bolestima može da izazove strah i strah od straha. Čak i kada su ti simptomi poptuno bezopasni. Internet je prepun netačnih i preuveličavajučih informacija. To nam ne pomaže, već odmaže i utiče na povećanje zdravstvene zabrinutosti. Postoji nešto što se zove i individualni faktor. Na primer, preporučen pritisak je 120/80. Evo ja, na primer, godinama unazad imam 90/50. Svaki organizam je za sebe. Kada guglamo možemo doći do potrebe za samolečenjem što nikada nije dobro", kaže Danijela.
Kao pomoć savetuje se fokus na prevenciju, a ne na lečenje. Umesto misli poput "šta ako se razbolim", "šta ako imam nešto strašno", treba da razmišljamo o tome šta možemo da uradimo i da tu misao prekinemo. Možemo da ustanemo, napravimo ceđeni sok od pomorandže i tako zaista pomognemo našem organizmu. Fokus treba da bude na onome što možemo da kontrolišemo, kao što su ishrana, spavanje i fizička aktivnost.
Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:
J. Božić