Ostao bez posla jer ima HIV

On ima 42 godine i dvoje maloletne dece. Jedino njegovi najbliži znaju istinu. On već 11 godina živi s HIV-om. Osobe koje imaju ovaj virus svakodnevno su izložene diskriminaciji. Zato je naš sagovornik želeo da ostane anoniman. Da ima HIV saznao je slučajno, a potvrda da je pozitivan obeležila ga je za ceo život.

"Godinu dana su me lečili od zapaljenja pluća, dok mi se stanje nije pogoršalo. Tada sam zadržan u bolnici i dijagnostikovan mi je HIV 2004. godine. Uopšte mi nije bilo svejedno. Prvo mi je bilo na pameti da li je sa suprugom i decom sve u redu", kaže on.

Deca i supruga nemaju HIV. Potvrda o tome stoji u njihovim zdravstvenim kartonima. Ali, kako je njihov član porodice HIV pozitivan i oni su bili diskriminisani. Naš sagovornik bio je šokiran odnosom pojedinih zdravstvenih radnika prema svojoj deci.

"Kada je trebalo da prime vakcinu za polazak u školu, pred svim prisutnim roditeljima, moja supruga počela je da plače, jer je medicinska sestra stavljala rukavice jedino kad je našu decu trebalo da vakciniše i u monitoru lekaru pokazivala da sam HIV pozitivan", seća se on.

Nakon žalbe ti zdravstveni radnici su smenjeni, ali i dalje je nailazio na nerazumevanje okoline. Zbog dijagnoze koju je imao, ubrzo je ostao bez posla.

"Radio sam kod privatnika koji je od nekoga saznao da sam pozitivan. Nisam imao pravo na penziju pošto nije uplaćivao doprinose. Potom sam se obratio Centru za socijalni rad, pa sam mesečno dobijao 6.000 dinara pomoći", kaže naš sagovornik.

Danas je aktivni član Kluba osoba koje žive sa HIV-om, osnovanog pri Omladini JAZAS-a i trudi se da vodi koliko-toliko normalan život.

Vukašin Grozdanović, iz Omladine JAZAS-a, kaže da u borbi protiv HIV-a i AIDS-a i smanjenja diskriminacije sprovode niz vršnjačko-edukativnih radionica, koje su donele dobre rezultete.

"To još nije na zadovoljavajućem nivou, ali se uočio napredak u odnosu na početak devedesetih godina kada smo krenuli s radom. Tabu je bilo pričati o seksu i HIV-u, a sada je to normalno. U međuvremenu su i doneti zakoni na nivou republike koji sprečavaju diskriminaciju osoba koje žive sa HIV-om", kaže Grozdanović.

U Srbiji oko 2.000 ljudi živi s HIV-om, a samo u Novom Sadu ove godine bilo je 38 novootkrivenih, što je u gradu najviše do sada. Doktorka Daniela Marić sa Klinike za infektivne bolesti Kliničkog centra Vojvodine kaže da se to događa jer i sami lekari češće pacijente šalju da se testiraju. U međuvremenu, na ovoj klinici osnovan je i tim koji edukuje zdravstvene radnike da nema razloga za strah. Doktorka Marić je još jednom podsetila kako se HIV može preneti, a kako ne.

"HIV se ne prenosi dodirom, rukovanjem, poljupcem, niti sedenjem pored osobe koja ima ovaj virus. HIV se prenosi nezaštićenim polnim kontaktom, putem krvi deljenjem igala tokom intravenskog uzimanja droga, i sa majke na dete, što kod nas u Vojvodini srećom nije slučaj, ali bih preporučila svakako da bi trebalo da se testira svaka trudnica", kaže doktorka Marić.

Testiranje na HIV je besplatno i anonimno. Svi koji žele da se testiraju mogu to uraditi radnim danima, uglavnom pre podne, u institutima i zavodima za javno zdravlje u svojim gradovima. Takođe, cele ove sedmice, testiranje će biti moguće i u Omladinskom centru CK13 u Novom Sadu.

Radmila Leovac