Neobično topao april ne donosi više UV zračenja

Prva polovina aprila donela nam je istorijski visoke temperature. Proteklog vikenda vazduh u Srbiji je dostizao temperaturu do 30 stepeni i mnogi su se pitali da li, zbog osećaja neuobičajene toplote, postoji dodatna opasnost od UV zračenja.

Foto: Pexels/Pixabay

Profesorica Zorica Podraščanin sa Departmana za fiziku Prirodno matematičkog fakulteta u Novom Sadu kaže da je nivo ultraljubičastog zračenja u najtoplijim aprilskim danima dosegao peti podeok, ali da je ta vrednost uobičajena za ovo doba godine.

"UV zračenje nije bilo ni malo povišeno od uobičajenog. Mi možda imamo osećaj da je zračenje veće jer smo dobili iznimno lepe i sunčane dane kada oni nisu uobičajeni, ali zračenja u ovo doba godine nikada nema u nekoj većoj meri, bez obzira na vremenske uslove“, objašnjava Podraščanin.

Prema njenim rečima, jedino Departman za Fiziku meri UV zračenje i oni su jedini izvor tačnih informacija.

"Ljudi misle da ne treba da se štite jer provode malo vremena na suncu. To je jedino zimi tačno, jer je UV indeks samo 1 i zaista nema potrebe brinuti o posledicama zračenja. Štaviše, trebalo bi iskoristiti sunčane dane i izlagati se sunčanju u to vreme. Ipak, na planinama, ako idete na skijanje, potrebna vam je zaštita, pre svega očiju zbog opasne refleksije“, objašnjava profesorka Podraščanin.

Najgori periodi za izlaganje sunčevim zracima ostaje leto. Intenzitet UV zračenja pre svega zavisi od debljine ozonskog omotača u atmosferi. Ono se je drugačije u odnosu na to gde se Sunce nalazi, na kojoj smo nadmorskoj visini kao i na kakvoj podlozi stojimo.

Zračenje je, prema tome, najjače kada je sunce u zenitu – u podne. U letnjem periodu ono se nalazi tačno iznad nas i tada je UV zračenje najopasnije. Pored ozona, koji apsorbuje UV zrake, na njegovu snagu utiču i oblaci koji zrake raspršuju i onemogućavaju im put do nas. Voda i trava reflektuju zrake u manjem procentu, ali sneg reflektuje i do 80 odsto UV zračenja, stoga na planinama treba uvek biti oprezan.

UV zračenje varira iz godine u godinu i na pojedinim mestima na planeti u zavisnosti od stanja ozonskog omotača.

Vladimir Đurđević sa departmana za Fiziku u Beogradu kaže da je priča o ozonskom omotaču najuspešnija ekološka priča čovečanstva.

"Osamdesetih godina prošlog veka naučnici su u potpunosti uvideli opasnost od nestanka ozona, kao i šta toliko utiče na njega. Pokrenuta je globalna akcija izbacivanja pojedinih gasova koji doprinose efektu staklene bašte. Ta akcija bila je toliko uspešna da se ozonski omotač polako regeneriše i zbog toga je UV zračenje sve manji problem za nas na Zemlji“, objašnjava Đurđević.

Prema njegovim rečima, biće potrebne decenije da se ozon potpuno oporavi, pod uslovom da ga ne napadnemo nekim novim gasovima, kao i da čovečanstvo ima mnogo većih problema od UV zračenja.

"Ova nagla promena temperature s početka nedelje pokazuje da naša klima lagano ide ka ekstremnim modelima, za šta su kriva fosilna goriva koja pojačavaju efekte globalnog zagrevanja. Ubuduće nas očekuje još mnogo poplava, požara, naglih promena vremena i suša ukoliko ne prestanemo da dodajemo CO2 u atmosferu", kaže Đurđević.

Što se UV zračenja tiče, on navodi da se najveći indeksi, kao i obično, očekuju na leto, što je period u kojem svi moramo voditi računa o zaštiti.

Kako se štititi od UV zračenja, postoji li odeća koja to može da uradi i koje posledice preteranog izlaganja suncu mogu biti za ljude, poslušajte u našem podkastu "Za i protiv“.

P. K.