Kako ostati pribran u doba pandemije

Ovih dana događa se jedinstvena pojava u našim životima, prouzrokovana korona virusom koji je zahvatio ceo svet i doveo do toga da ljudi osećaju strah od nepoznatog, napetost i neizvesnost. Preporučena je (samo)izolacija kao vid mere za očuvanje sopstvenog, zdravlja porodice i zajednice u celini. Kako nam izolacija nije prirodna i može da se desi da se teško prilagođavamo tom stanju, pokrajinska vlada otvorila je Kol centar za psihološku pomoć građanima i suočavanju sa posledicama koje se mogu javiti u toku kriznih situacija.  

Klinički centar Vojvodine je odlučio da oformi tim stručnjaka koji će telefonskim putem pružati psihološku podršku stanovništvu, u vezi sa eventualnim psihološkim posledicama koje se mogu javiti u kriznim situacijama. Kako su obrazložili, poznato je da se u vremenu epidemija kod stanovništva pojavljuju anksioznost i strah, zbog čega žele da kao društveno odgovorna zdravstvena ustanova pruže psihološku podršku ljudima da nanajbezbolniji način prebrode novonastalu situaciju. Četiri telefona uz koje svakodnevno u vremenu od osam do 20 časova dežuraju psiholozi Kliničkog centra Vojvodine su na raspolaganju stanovništvu: 066 822 3082, 066 822 3083, 064 808 3555, 064 802 8898

COVID-19 utiče na ljude na različite načine i to na međunarodnim razmerama. Razumljivo je da se u ovakva vremena ljudi mogu osećati uplašenim, zabrinutim, anksioznim i preplavljeni neprestanim promenama i pogoršavanjem situacije. U ovim momentima svako reaguje na potpuno drugačiji način, što je sasvim normalno. Verovatno smo i iznenađeni sopstvenim reakcijama, jer se nikada nismo susreli sa nečim ovakvim, kaže mindfulness trener Vesna Laković.

"Pored anksioznosti, javlja se i osećaj ljutnje, zašto neki ljudi ne shvataju situaciju dovoljno ozbiljno, kako možemo jedni drugima da pomognemo, kako da budemo solidarni. S jedne strane, vidim ljude koji su anksiozni, uplašeni, imaju napade panike i neke psihosomatske probleme, što je skroz normalno. Za nekoga ko se već suočava sa tim osećanjima, ova situacija je prilično preteća za njihovo mentalno zdravlje. Ili, ako je osoba po prirodi anksioznija, onda je potpuno normalno da je ova situacija okidač za takva osećanja. Imamo i grupu ljudi koji su možda ljuti zbog načina na koji bi stvari trebalo bolje da se organizuju, kako možemo nešto da uradimo, pomognemo i solidarišemo se. Možete primetiti da su to naše normalne reakcije kada se nađemo u opasnoj, životno pretećoj situaciji, a to je - beži, bori se, zaledi se. Ja recimo reagujem iz stanja bori se i prosto imam potrebu da nešto uradim, organizujem, pomognem ljudima, pišem tekstove i delim vežbe", rekla je naša sagovornica.

Emisiju "O tome se priča" možete da poslušate u plejeru.

Vesna dodaje da bi u ovom momentu trebalo da imamo razumevanja za druge i pružimo im podršku. 

"Čak i za one reakcije koje nam sada deluju potpuno suludo i neprimereno, i one su ok. Mnogi od nas su prošli i kroz rat devedesetih i NATO bombardovanje, a ovi događaji su okidači za prethodna osećanja i uspomene. Faktički mogu da ožive stanja u kojima smo se nekada nalazili. I ako vidite da se neko ponaša čudno i nerazumno pružite mu podršku, pitajte da li je sve u redu, šta im se dešava, kako se trenutno osećaju, kako se nose sa ovom situacijom, da li imaju sistem podrške, nekoga za razgovor... Prosto, smatram da je trenutno odgovornost svih nas da se pobrinemo i stupimo u kontakt sa ljudima iz okruženja i vidimo da li možemo da budemo tu za njih", kaže Vesna.

Naša sagovornica dodaje i da je komunikacija u ovom trenutku najbitnija.

"Ako imate prijatelje koji su ekstrovertniji i nisu navikli da sede kod kuće po ceo dan, možda bi trebalo njih da kontaktirate i vidite kako su i kako se nose sa trenutnom situacijom. Ili ako znate da je neki prijatelj po prirodi sklon anksioznosti, paničnim napadima ili depresiji. Pošto ovo može da bude okidač za osobe koje su suicidne. Trenutno je mnogo onlajn psihoterapeuta, onlajn linija koje ljudi mogu da pozovu, gde mogu da dobiju pomoć baš zbog ove situacije. To je zaista odlična akcija, a na internetu vrlo lako mogu da pronađu kontakte, ukoliko je neko zaista u krizi i ima potrebu da razgovara. Konkretno, u grupi Mindfullnes Balkan ja delim dosta vežbi koje nam pomažu u razvoju veština samoumirivanja, razvoju otpornosti na situaciju i stanje u kom se trenutno nalazimo. Iskreno moram da priznam da me je izenadio odziv ljudi koji dele šta im se trenutno dešava i kroz šta prolaze", priča Vesna.

Studentkinja Andrijana Krsmanović koja poštuje apel vlasti da se ostane kod kuće, smatra da u ovim momentima moramo da budemo srećni zbog onoga što imamo. Ona je predložila nekoliko ideja kako možete da provodite vreme tokom trajanja pandemije.

"Pomozite starijima ako ih imate u okruženju, bitno je i da radite vežbe koje pomažu i luče hormon sreće. Možete da naučite nešto novo, tipa kako se radi u nekom programu, strani jezik ili kako da plešete, crtate, pišete, pogledate neki dobar stand up comedy. Možda da se priključite volonterima, kako bi penzionerima pomoć stigla u pravo vreme i na pravi način. Nemojmo zaboraviti, ovo vreme je teško ali će proći, a ono što će ostati jeste kakvi smo ljudi bili za sebe i za druge u vremenima koja će biti daleko bolja od ovih", ističe Andrijana.

Student Goran Josić preporučuje da ovo vreme iskoristite na kreativne načine. 

"Sada više nego ikada imate priliku da se posvetite samo i isključivo sebi. Pričajte sami sa sobom, otkrijte nešto novo. Šta je ono što vas motiviše i pokreće, gde se vidite za nekoliko godina od danas i stremite ka tome. Napravite plan ili mapu koji vas mogu dovesti do željenog cilja", navodi on. 

U periodu socijalnog distanciranja, samoizolacije ili karantina možete se osećati uplašeno ili bespomoćno. Pokušajte da ovo vreme vidite kao jedinstveno i drugačije, ne nužno i loše. Razmislite o kreativnim načinima da ostanete povezani sa drugima, uključujući društvene medije, mejlove i telefone. Ne dozvolite da strah ili anksioznost pokreću vaše interakcije sa drugima. Svi smo u ovome zajedno! Kreirajte rutinu koja daje prioritet stvarima u kojima uživate, pa čak i stvarima kojima šte želeli da se bavite, ali niste imali dovoljno vremena. Pročitajte tu knjigu, gledajte tu emisiju, bavite se novim hobijem. Pokušajte da ovo shvatite kao novi i neobični period, od koga čak možete da imate neke koristi.

J.M.