Vinil sve popularniji kod mladih

Internet generacije naviknute su na to da im je muzika dostupna na jedan klik, te većina i nema razvijenu potrebu za bilo kakvom vrstom kupovine kada je muzika u pitanju. Zbog toga su mladi kolekcionari gramofonskih ploča jedna vrlo zanimljiva pojava. 

Privatna arhiva Ivana Ferka

Ivan Ferko ima kolekciju od 360 gramofonskih ploča. Kako on kaže, ploče je zavoleo kao dete kada se prvi put susreo sa njima, zbog toga što su njegovi roditelji već imali kolekciju.

"Fascinirali su me omoti, uvek su to bili neki šareni, slikoviti, ogromni omoti, u koje su te ploče bile upakovane. Tek kasnije sam saznao čemu služe ti ogromni crni diskovi unutra. Kao tinejdžeru mi je bio fascinantan rad gramofonskih ploča i gramofona, što je još jedan razlog zbog kojeg sam zavoleo gramofonske ploče", kaže Ivan.

Dvadesetogodišnji Danilo Drvenica kaže da je ideja o skupljanju gramofonskih ploča nastala kada je na tavanu svoje kuće naišao na kolekciju svog oca.

"Ideja je došla pre tri i po, četiri godine i tad je očeva kolekcija imala oko 140 ploča. Poklonio mi je tu kolekciju jer njemu više nije bila potrebna i ja sam je nastavio. Sada ima negde oko 200 ploča", rekao nam je Danilo.

Foto: privatna arhiva Danila Drvenice

Postoje i oni koje roditeljski uticaj nije doveo do ploča. Igor Išpanović skuplja ploče jer, kako kaže, one umnogome doprinose uživanju slušanja muzike.

"Jedan od aspekata je bio taj kolekcionarski osećaj, jer sam i pre kupovina ploča u muzičkim plejerima uvek sređivao svoje kolekcije, zajedno sa original kaverima, imenima pesama, izvođača i tako dalje. Sviđa mi se taj kolekcionorski momenat, izaziva određenu zavist", objašnjava Igor.

Više o ovoj temi poslušajte ovde:

Naši sagovornici se slažu u tome da ovaj vid kolekcionarstva nije jeftin. Ivan kaže da sve zavisi od mesta na kome se kupuju ploče, ali da, kada čovek voli nešto, on i nađe sredstva kako bi to sebi priuštio.  

"Recimo, nekoliko puta godišnje posećujem Najlon pijacu, tu ima svašta da se nađe i to po pristupačnim cenama. A nekoliko puta godišnje častim sebe i novim pločama, koje, po meni, nisu toliko skupe. Sve zavisi od toga koliko čovek ima mesečna, godišnja primanja. Kao što rekoh, to je moja strast i često obradujem sebe nekim pločama", kaže Ivan Ferko.

Privatna arhiva Ivana Ferka

Sa druge strane, Danilo smatra da ga kupovina ploča novčano ne košta previše. Jedino mu je važno da nema puno oštećenja i ogrebotina na pločama.

"Smatram da za ploče ne treba davati prevelike novce, za mene je neki maksimum do 1.000 dinara, jer stvarno preko toga većina ploča ne vredi, osim ako su neke retke i u odličnom stanju. Ploče pronalazim obično na nekim berzama ili pijacama. Doduše, na pijacama to obično bude na hrpi, bačeno, pune su oštećenja i ogrebotina. Između ostalog, mogu se lako pronaći preko interneta i u CD šopovima", kaže Danilo Drvenica.

Igor Išpanović dodaje da kolekcionarstvo jeste skup hobi, ali da ga on ne oseti na svom novčaniku, jer ploče ne kupuje previše često.

"U proseku, jedna košta od dve do tri hiljade u ovlašćenim muzičkim radnjama. Za sada ih i dalje kupujem u muzičkim radnjama, pošto sam krenuo da skupljam ploče tako što sam imao na umu određene albume koje želim da imam. Rekao sam sebi okej kupiću te, pa ću onda posle videti šta ću i kako ću. Postoji i opcija odlaska na neku pijacu, pa se može zadesiti da neka osoba prodaje ploče. Mislim da tamo mogu da se nađu prilično dobri primerci", navodi Igor.

Iako su gramofonske ploče obeležile generacije roditelja naših sagovornika, strast za ovakvim hobijem ne jenjava ni kod mladih, što se može primetiti po sve ćešćim žurkama koje su bazirane na puštanju ploča. Vinil, zahvaljujući mladim osobama, ponovo zadobija veliku pažnju uprkos digitalnim novotarijama.

S.P.