Velike partije imaju najviše koristi od izbornog sistema

Ostalo je manje od 20 dana do lokalnih, pokrajinskih i republičkih izbora u Srbiji. U odnosu na prethodne izbore drugačiji je samo način izbora narodnih poslanika za Skupštinu Vojvodine. Pokrajinski narodni poslanici do sada su birani po kombinovanom modelu, a od sada će raspodela mandata biti obavljena putem proporcionalnog sistema koji važi i na republičkom nivou. 

Proporcionalni sistem podrazumeva da se umesto pojedinačnih kandidata biraju izborne liste koje su političke stranke oformile pre izbora. Na izborima za Skupštinu Vojvodine stranačke liste sadrže imena 120 potencijalnih poslanika, dok ih na republičkom nivou ima 250. U Skupštinu ulaze samo kandidati koji se nalaze na izbornoj listi određene stranke. Ukoliko neka partija potencijalno dobije 60 mandata, oni će se raspoređivati redom, počevši sa prvim poslanikom sa liste.

U prilog aktuelnom izbornom sistemu često se navodi da on najvernije prikazuje volju birača. Kao negativnu stranu navodi se to što se ne glasa za pojedinačnog kandidata već za listu, te se odgovornost prenosi sa pojedinca na stranku. Usled toga može doći do pojave poznate kao partokratija, odnosno beneficija koje se dobijaju isključivo ako ste član određene stranke.

Na tu pojavu upozorava i autor bloga Vojvođanska.rs Denis Kolundžija, koji navodi da je u domaćim uslovima nezahvalno glasati za izborne liste.

"Poslanici koji uđu u Skupštinu po proporcionalnom sistemu jesu po volji vrha stranke i kandidati na izbornoj listi su najčešće rangirani po nekoj bliskosti sa stranačkim vrhovima", naglašava naš sagovornik.

U Srbiji se trenutno koristi Dontov sistem raspodele mandata. To podrazumeva da se, nakon što se izbroje svi glasovi koje je stranka osvojila, računaju njihovi proseci. Upravo zbog toga smatra se da Dontov sistem favorizuje velike partije, te je broj poslanika u Skupštini često veći od samog procenta koji je stranka osvojila na izborima.

(grafički prikaz raspodele mandata po Dontovom sistemu)

Mesto u Skupštini dobijaju samo poslanici sa izbornih lista koje su prešle cenzus od pet odsto ukupno osvojenih glasova birača koji su izašli na izbore, dok se glasovi koje su osvojile stranke ispod cenzusa raspoređuju dalje. To znači da, ukoliko ste glasali za stranku koja nije ušla u Skupštinu ili, recimo, za Čak Norisa, ti se glasovi proporcionalno dele strankama koje su prešle cenzus.

Kolundžija je, međutim, kritičan prema učesnicima u srpskoj političkoj sceni. Po njegovim rečima, trenutno nije bitno koji se izborni sistem koristi.

"Potpuno je nevažno kako birate poslanike ukoliko funkcionišete u sistemu gde su stranke biroi za zapošljavanje i ordinacije za lične probleme", kaže naš sagovornik, dodajući da bi i najbolji sistem koji se u datom trenutku patentira u svetu, u Srbiji bio "raščlanjen i degradiran".

Na pitanje koliko je razvijena potreba za političkom edukacijom među mladima, student i budući politikolog Azem Stomorjan kaže za Oradio da politika, po njegovim mišljenju, u teoretskom smislu nije zanimljiva njegovim vršnjacima, ali da su ipak kritički nastrojeni.

"Za to mogu da okrivim obrazovni sistem, međutim, to takođe nekako dolazi iz kuće, to stvaranje pogrešnih slika nacionalizma i nacionalnog ponosa", rekao je Azim i zaključio da su netransparentna delovanja pojedninih stranaka i nedovoljna upućenost u rad države takođe ozbiljni problemi.

Otkako je Srbija 1990. godine usvojila višepartijski sistem promenili smo pet izbornih modela. Od mešovitog i većinskog stigli smo do proporcionalnog. Do sada su u izbornim procesima zabeležene brojne zloupotrebe i ne tako retko izigravanje najosnovnijih principa demokratije.

Lea Kotlica