Tragačev podkast: Retrogradni Merkur

"Vi ste kreativna osoba koja ceni slobodu. Ponekad vam je teško da donesete odluke, ali kada verujete u nešto, postajete izuzetno uporni." Prepoznajete li sebe u ovim rečima? Većina ljudi će klimnuti glavom u znak odobravanja, ne shvatajući da je je time još jednom potvrdila "Barnum efekat" – psihološki fenomen koji objašnjava zašto verujemo da opšta mesta, nalik onima iz horoskopa, preizno opisuju baš nas, iako su toliko šablonske da bi mogle važiti za bilo koga. Zašto verujemo takvim opisima, ali i ljudima koji ih isporučuju? Šta o sebi možemo zaljučiti na osnovu svog horoskopskog znaka? Zašto se, u nestrpljenju da saznamo kakva nam je budućnost, okrećemo ka svemiru? I ima li to ikakvog smisla?

ilustracija: freepik

Retrogradni Merkur i Barnumov efekat

Astrologija je školski primer pseudonauke. Horoskop deluje bezazleno i zabavno, pa na mala vrata uvodi poverenje u nadrealno, koje se potom lako može preslikati na druge oblasti života. Ako vam se pokvarila veš-mašina, a mobilni telefon zapucao, možda nije do proizvođača ili do starosti aparata – možda je, jednostavno, do retrogradnog Merkura.

A šta je zapravo retrogradni Merkur? Reč je samo o optičkom fenomenu, kada nam deluje, zbog
perspektive posmatrača sa Zemlje, da se prva planeta Sunčevog sistema kreće unatrag, od istoka prema zapadu. Taj privid hoda unatraške dešava se 3-4 puta godišnje, ali Merkur tada nema posebno drugačiji uticaj na Zemlju. Taj uticaj gravitacione sile je generalno zanemarljiv, oko 170 puta je manji od Mesečevog, a osam miliona puta manji od Sunčevog. Kako onda dođemo u situaciju da neko poveruje u napise o retrogradnom Merkuru ili o uticaju Neptuna na vaše poslovne prilike? Jedan od odgovora leži u takozvanom Barnumovom efektu. Psihološkinja Milica Lazić objašnjava: "Barnum efekat je dobio ime po američkom psihologu Betramu Foreru koji je ispitivao u kojoj meri smo skloni da se usaglasimo sa tvrdnjama koje možda mogu ali i ne moraju da se odnose na nas. On je studentima zadao testove ličnosti, a zatim im nakon nedelju dana doneo opise njihove ličnosti. Ono što je bilo interesantno jeste da su te tvrdnje bile jednake za sve, odnosno da im nije zaista dao neki opis ličnosti, već im je ponudio uopštene tvrdnje, slične onima koje se mogu naći u horoskopu".

Važnost opovrgavanja

Filozof Karl Poper smatrao je da je mogućnost opovrgavanja ključna karakteristika koja razlikuje nauku od pseudonauke. Prema Poperu, naučna teorija mora biti postavljena tako da postoji mogućnost da se dokaže njena neispravnost. Dakle, napraviš eksperiment, posmatraš, testiraš, i gledaš da li je tvoja inicijalna pretpostavka tačna. Štaviše, pokušavaš da je oboriš sa različitih strana, da bi video koliko je stabilna. Na primer, Njutnu je pala jabuka na glavu i njemu je sinula ideja o postojanju gravitacije. Šta bi tu njegovu ideju oborilo? Oborila bi je jabuka koja pada nagore umesto nadole, ili jabuke koje u vakuumu padaju različitim brzinama. Budući da ništa od toga nije viđeno, možemo reći da Njutnova teorija opstaje. Možda zvuči kontraintuitivno, ali ono što Njutnovu teoriju gravitacije čini naučnom nije to što je"dokazana" kao ispravna, već to što je mogla biti opovrgnuta da su posmatranja dala drugačije rezultate.

Mistifikacija umesto argumenata 

Ako se vratimo na horoskop, videćemo da astrolozi ne umeju adekvatno da odgovore na iznete primedbe i opovrgavanja. Njih ne zanimaju previše argumenti koji se tiču fizike i astronomije. Kako je moguće da nebesko telo počinje da utiče na nas tek kada se rodimo, ali ne i dva sata, dva dana ili dva meseca pre rođenja? Kako je moguće da horoskop ne menja tumačenja i znake kada se otkriju nove planete (npr. Uran, Neptun), koje nisu bile poznate drevnim astrolozima? Kako je moguće da blizanci rođeni u razmaku od nekoliko minuta imaju identične natalne karte, a često potpuno različite životne puteve? Milica Lazić kaže da su istraživači pokušali da odgovore na ova pitanja: "Neki su se vraćali u prošlost, pa su tako poredili biografije ljudi koji su rođeni istoga dana, u isto vreme. Drugi su uzeli uzorak običnih ljudi koji su rođeni u istom danu, u razmaku do pet minuta, i davali su im testove ličnosti, procenjivali u kojoj meri se oni međusobno podudaraju". Rezultati, navodi ona, ni na koji način nisu išli u prilog astrologiji.

ilustracija: freepik

Na južnom nebu Pored svega navedenog, astrologiju muči još jedan ozbiljan problem: tradicionalni zodijak potpuno zanemaruje polovinu nebeske sfere – sve zvezde i sazvežđa vidljive sa južne hemisfere. Zašto? Jednostavno zato što su sistemi astrologije razvijeni na severnoj hemisferi (Mesopotamija, Grčka, Rim). Drevni astrolozi nisu znali šta vide ljudi koji žive na drugoj strani planete. Njihov pogled na kosmos bio je ograničen na ono što su mogli videti sa svoje geografske širine. Kada bismo uključili i južna sazvežđa, zodijak bi se proširio za desetine novih znakova: Južni krst, Kentaur, Rajska ptica, Paun, Tukan, Leteća riba, Feniks, Mikroskop, Pumpa i mnoga druga. Svako od njih jednako je validno (ili nevalidno) kao tradicionalna sazvežđa severnog neba.

O svemu ovome, ali o takozvanom "hladnom čitanju" i razlozima zašto su svi horoskopski znaci pogrešno izračunati, slušajte u prvoj epizodi Tragačevog podkasta:

Projekat finasira Evropska unija kroz program „Innovation.Media.Minds.: EU Podrška javnom medijskom novinarstvu na Zapadnom Balkanu“ realizuje Gete-Institut u ime Evropske komisije u saradnji sa implementacionim partnerom DW Akademijom. Za ove sadržaje isključivo je odgovorna Novovsadska novinarska škola, a izneti stavovi ne izražavaju nužno stavove Evropske unije.