...
TRENUTNO10:45 - 11:00Prava stvar

Društvo

Poskupljenje stanarine ostavlja na studijama samo privilegovane

15.12.2022.

Divljanje cena na sramotno neregulisanom tržištu stanova za izdavanje naročito je pogodio studente. Mladi koji studiraju u velikim univerzitetskim centrima poput Novog Sada, Beograda ili Niša, ove godine moraju da izdvoje više nego dvostruko novca za stan i režije. Mnogima od njih roditelji to ne mogu da priušte, pa je već sada na fakultetima primetno da deo studenata izostaje jer jednostavno nemaju gde da žive.

.

Image by wayhomestudio on Freepik

Zvanična statistika kaže da je stvarna stambena renta – odnosno kirija za najam stana, veća za čak 30,1 odsto, što je povećanje u odnosu na međugodišnju inflaciju zabeleženu u oktobru. U stvarnosti, u najvećem broj slučajeva, to poskupljenje ide i do 100 odsto. Da bi im stanovanje bilo koliko toliko rentabilno, studenti pristaju na cimerske aranžmane. Tamo gde ih je prošle godine bilo dvoje, sada je četvoro i više.

“Poskupljenje stanarine mi se još nije desilo, ali, kad se desi, morala bih da razmišljam o iseljenju. Muči me to, vidim da stanodavci masovno dižu cene”, kaže studentkinja sa Prirodno-matematičkog fakulteta Jelena Škatarić.

Ona navodi da ne bi mogla da pređe preko cene od 250 evra, jer je to već suma koju ne može da priušti. Jelena deli stan sa cimerkom, svaka od njih sada plaća 180 evra i to im je prihvatljivo.

"Povećanje cena nije u redu i moralo bi da bude regulisano zakonom. Trebalo bi i da se poštuje ugovor koji stanodavac sklopi sa stanarom i to bi moralo da važi i za studente, tu ne bi smela da se pravi razlika”, kaže Jelena.

renta2 jpg

Image by pressfoto on Freepik

Goran Borković, student sa FTN-a već je morao da napusti stan u kojem je živeo dve godine.

"Stanarina je preko noći skočila sa 300 na 500 evra i cimer i ja to više nismo mogli da plaćamo, a mesta za još jednog nije bilo. Sada tražimo neki stan po staroj ceni, ali to ne ide tako lako. Izgleda ćemo morati da potražimo stan negde van grada, što nam nikako ne odgovara", kaže Goran.

Trgovkinja nekretninama Radmila Gojković ističe da su cene stanovanja ove godine skočile 100 odsto, a u brojnim slučajevima i više.

"Stanovi koji su koštali 300 evra evra, sada koštaju skoro 600. Veliki i salonski stanovi na atraktivnim lokacijama skočili su sa nekadašnjih 500 na čak 1.000 evra. Malo ko može redovno da plaća takve troškove i interesovanje za tako skupe stanove drastično je opalo", kaže Radmila.

Stanovi u kojima su studenti do juče živeli za 200 evra, najčešće oni od 30 do 45 kvadrata u centru grada, danas koštaju i do 800 evra. Kako na tu kvadraturu teško da može da se smesti više od dva studenta, vlasnici ovih stanova "pucali" su na bogatiju klijentelu. Na oglasima smo zatekli takve stanove koji su u ponudi više meseci, što samo govori o tome da ipak nema toliko ljudi spremnih da bace novac ni za šta.

Haos sa tržištem stanova za iznajmljivanje posledica je potpune nebrige države za tu oblast, smatra Jovana Božičković, članica UO Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS).

"Inflacija je velika, stanovi su drastično poskupeli, a država je drastično smanjila broj kredita za studente i pooštrila uslove. Cena studentskih domova, kojih nema ni izbliza dovoljno, takođe je porasla. Studenti su zato u veoma teškoj poziciji i ispostavlja se da samo privilegovani mogu sebi da priušte obrazovanje u ovakvim uslovima”, kaže Jovana.

Prema njenim rečima, na nivou Srbije postoji problem sa kapacitetima učeničkih i studentskih domova.

“Srbija ima oko 30.000 stambenih jedinica, a samo u Beogradu je broj studenata trostruko veći. Sve ovo je posledica neregulisanog tržišta, jer država nema socijalne stanove i nema čime da kontroliše tržište. Nedostaje i zakonski okvir koji reguliše odnose stanodavca i studenta. Znamo za mnoge primere da su stanodavci izbacili studente jer im se ukazala prilika za veću zaradu. Studenti, kao i drugi podstanari, nemaju nikakva prava i to je čitava jedna oblast kojom se ni Vlada Srbije ni Skupština ne bave”, tvrdi Jovana.

Velika je odgvornost na državi za ovo što se dešava, ali Jovana kaže da ne vidi da ona bilo šta radi kako bi uredila ovu oblast.

"Cene divljaju, studentima se ukidaju studentski krediti, nema ni najave izgradnje dodatnih domova i sve to mi govori da nema volje da se sve ovo na nekin način sredi i uredi", kaže Jovana Božičković.

Ovom temom bavili smo se u emisiji "Za i protiv" koju možete poslušati ovde:


P. K.

Tagovi

Možda te još zanima:

.

Doček 2025: Šta praznici ove godine znače studentima?

Nova godina je sasvim blizu, a nas je zanimalo kako će se mladi, posebno studenti, ponašati u novogodišnjoj noći. 

.

Studentske blokade: solidarnost, podrška i svakodnevna borba

Svi fakulteti Univerziteta u Novom Sadu blokirani su danima. Osim Novog Sada, najveći broj fakulteta  blokiran je i na univerzitetima…

.

Studentski bunt nekad i sad: mladi su nosioci društvenih promena

U petoj epizodi Rose u podne, emisije Oradija o generacijskim razlikama, razgovarali smo o tome kako su mladi i studenti…

.

Povećava se broj blokiranih fakulteta u Novom Sadu

Studenti Fakulteta tehničkih nauka, koji su se u ponedeljak pridružili blokadama novosadskih fakulteta, najavili su da će večeras (utorak 10.decembar)…

.

Filozofski fakultet na čelu studentskih blokada u Novom Sadu

Na Plenumu Filozofskog fakulteta održanom 4. decembra uveče, studenti su doneli odluku da se aktuelne blokade prošire na što veći…

.

Značaj društvenih nauka nedovoljno prepoznat u savremenom društvu

Završen je i drugi upisni rok na fakultetima u Srbiji, što znači da sada znamo koji smerovi su traženi i…

  • 10:00 Pre podne na O radiju
  • 10:30 Tehnologija
  • 10:45 Prava stvar
  • 11:00 Oradio arhiva
  • 12:00 Pre podne na O radiju

Anketa

Na koji način koristiš ChatGPT?

Oradio logo