Društvo
Pad podrške uvođenju vojnog roka, mladi žele platu od sto hiljada
Krovna organizacija mladih Srbije i ove godine priprema „Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih”. Teme koje su u fokusu ovogodišnjeg istraživanja su podrška uvođenju vojnog roka, životni standard i reproduktivno zdravlje. Ceo izveštaj objaviće 12.avgusta, na dan mladih.
Istraživanje KOMS-a pokazuje da mladi u Srbiji u seksualne odnose najčešće stupaju u periodu između 15 i 18 godina, što je bio odgovor polovine ispitanika. Nakon 18. godine prvi seksualni odnos imala je četvrtina, dok je njih 21 odsto kazalo da još uvek nije imalo seksualne odnose.
U odnosu na proteklu godinu, u istraživanju je primećen i porast broja ispitanika koji potvrdno odgovaraju na pitanje da li su doživeli seksualno nasilje, 17 odsto, u odnosu na 13 odsto koliko je bilo prošle godine. Češće žrtve seksualnog nasilja su bile žene.
Najave zvaničnika o uvođenju obaveznog vojnog roka još jednom su ovu temu stavile pod lupu javnosti. Mladi su starosna grupa koje se to najviše tiče i oni, kako pokazuje „Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih” imaju polarizovano mišljenje. Generalna sekretarka Krovne organizaije mladih Srbije (KOMS) Miljana Pejić ocenjuje da podrška ovoj odluci opada.
„Oko 46 odsto mladih se protivi uvođenju ovakve mere dok 44 odsto podržava. Ta razlika nije velika razlika ali, ipak, veći broj mladih se protivi obaveznom služenju. Mišljenje mladih je dosta polarizovano, što bi trebalo da se uzme u obzir kada se bude govorilo o uvođenju ovog zakona“, kaže naša sagovornica.
OBRATI PAŽNJU
Mladi su ove godine odgovarali i na pitanja o životnom standardu, odnosno o zaradama. Većina ispitanika smatra da je za pristojan život potrebno 100.000 dinara na mesečnom nivou, dok tek desetina ispitanika kaže da bi im bilo dovoljno 50.000 do 80.000 dinara.
„U pitanju je osnovno poštovanje dostojanstvenog životnog standarda koji će mladima omogućiti ne neki luskuz nego normalan život, mogućnost da se osamostale, osnuju porodicu i putuju, makar i jednom godišnje. Najveći broj mladih ljudi zapravo ne zarađuje čak ni prosečnu platu, koja iznosi oko 73 hiljade. Veliki je disparitet između očekivanja i onoga što se nudi na tržištu rada“, objašnjava Pejić.
Istraživanje pokuzuje da, najveći broj zaposlenih mladih ima ugovor o radu na neodređeno vreme, njih 35 odsto, ali zabrinjava to što 19 procenata mladih radi bez ugovora, tj. "na crno". Ostali ispitanici imaju ugovor o radu na određeno vreme, ugovor o privremenim i povremenim poslovima ili rade preko omladinske zadruge.
„Hteli smo da prodiskutujemo na koji način se mladi odnose prema aktuelnim temama, kao što su rat u Ukrajini i zakon o istopolnim zajednicama. Alterntivni izveštaj pruža donosiocima odluka dosta preporuka kako da se javne politike unaprede, što je i suština. Najvažnije je da izvučemo pouku i da u narednom delu godine unapređujemo položaj mladih“, zaključuje naša sagovornica.
Kompletno istraživanje KOMS će prezentovati 12. avgusta, kada se obeležava Međunarodni dan mladih.
Foto: Pixabay / arhiva Oradio
M. L.
