Društvo
Odgovornost se ne sme prebacivati na žrtvu
Iako je svako objavljivanje fotografija ličnog karaktera bez pristanka lica koje je prikazano na fotografiji već zabranjeno Krivičnim zakonikom, Krivični zakon Srbije trenutno ne prepoznaje osvetničku pornografiju kao posebno krivično delo.
Foto: Pexels.com
Inicijativu za uvođenje osvetničke pornografije kao zasebnog krivičnog dela između ostalog pokrenuo je Autonomni ženski centar, koji je dostavio predlog Ministarstvu pravde. U aprilu 2023. godine i narodni poslanik u prošlom sazivu Skupštine Srbije Aleksandar Olenik predložio je uvođenje posebnog krivičnog dela “Zloupotreba polno eksplicitnih snimaka ili fotografija”. Međutim, ovakva izmena Krivičnog zakonika do danas nije usvojena.
Kako navodi pravnica u Autonomnom ženskom centru Vanja Macanović, važno je prepoznati osvetničku pornografiju kao posebno delo jer je reč o fenomenu koji je doživeo svoju ekspanziju sa razvojem digitalnih komunikacija.
“Danas vidimo da je veliki broj država u Evropi kriminalizovao osvetničku pornografiju. Srbija za sada ostaje bez tog krivičnog dela, u smislu da se ono ne goni po službenoj dužnosti. Mi imamo nešto što se zove neovlašćeno objavljivanje fotografija i snimaka, ali ovde se radi o jednom specifičnom objavljivanju snimaka i fotografija seksualne sadržine, gde vrlo često bivši partneri, zarad osvete ili ucene, prete da će objaviti tu vrstu snimaka. To je sada postala jedna pojava koja ide i van toga, gde svako sebi daje za pravo da deli fotografije i snimke devojaka, bez obzira kako je do njih došao”, ističe Macanović.
Vanja Macanović, foto: Marija Janković, AŽC
Sociološkinja Jelena Riznić navodi da je uvođenje osvetničke pornografije kao posebnog krivičnog dela važno i u kontekstu prepoznavanja neovlašćenog deljenja polno eksplicitnih snimaka kao jednog od oblika rodno zasnovanog nasilja, imajući u vidu da su najčešće žene žrtve osvetničke pornografije.
“Mislim da je to jedan od mehanizama iz de facto patrijarhalnog sistema koji možemo i trebalo bi da ga iskoristimo. Važno je da osvetničku pornografiju jasno označimo kao jedan oblik nasilja prema ženama uvođenjem tog krivičnog dela u zakon. Takođe, kada nešto imamo u zakonu, onda je mnogo lakše pratiti statistiku i raditi istraživanja o prisutnosti neke pojave u društvu. Mi danas o ovim temama uglavnom saznajemo iz medija - ne postoji zvanična i reprezentativna statistika o osvetničkoj pornografiji na nacionalnom nivou”, objašnjava Riznić.
“Mi smo naš predlog bazirali na onome kako je Hrvatska uredila to krivično delo, uz izvesne izmene. Ostavljeno je otvoreno da li će to biti posebno krivično delo koje će se zvati ‘neovlašćeno objavljivanje fotografija i snimaka seksualne sadržine’ ili će to biti samo jedan poseban stav u okviru dela zakona koji se tiče neovlašćenog objavljivanja fotografija i snimaka generalno. To ostaje na radnoj grupi i Ministarstvu pravde da razmotre. Želimo da verujemo da naša država neće zaostajati za ostatkom sveta kada je reč o ovakvom zakonu i prevenciji osvetničke pornografije”, kaže Vanja Macanović koja je jedna od pokretačica inicijative za uvođenje osvetničke pornografije u Krivični zakonik koju je Autonomni ženski centar podneo Ministarstvu pravde.
Takođe, ideja inicijative je da tužilaštvo pokrene istragu u slučajevima osvetničke pornografije i goni počinioce onda kada za to postoji saglasnost žrtve.
“To znači da oštećeni može da podnese krivičnu prijavu, a zatim da potpiše tzv. saglasnost sa gonjenjem od strane tužiloštva, nakon čega tužilaštvo ide u postupak po službenoj dužnosti ukoliko smatra da tu postoji krivično delo. Dakle, tužilaštvo je limitirano tom saglasnošću oštećenog. Ako u bilo kom momentu oštećeni povuče taj predlog, onda se obustavlja i postupak. Nije ideja da tužilaštvo sva ova dela goni po službenoj dužnosti, jer je to stvarno nemoguće, jer ih je previše, već tamo gde postoji potreba oštećenog za time i ozbiljna opasnost od nastupanja veće štete, ili gde je oštećeni maloletno lice”, objašnjava Macanović.
OBRATI PAŽNJU
Uvođenje osvetničke pornografije kao zasebnog krivičnog dela važno je i u kontekstu zaštite dece od seksualne eksploatacije, navodi predsednik Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igor Jurić.
“Mi smo prošle godine radili sa srednjoškolcima jedno veliko istraživanje koje je pokazalo da je oko 40 odsto od 3000 ispitanika bilo u susretu sa osvetničkom pornografijom, bilo da su oni sami bili žrtve ili neko njima blizak. To su neke brojke koje su zaista velike, pritom govorimo o tinejdžerima, dakle mladim ljudima, nekad i mlađim od 18 godina. To je pokazatelj da je osvetnička pornografija zaista rasprostranjena”, kaže Jurić.
On ističe i da su brojne posledice koje doživljavaju žrtve osvetničke pornografije.
“One su teške, kako za samo žrtvu, tako i za porodicu i bližu okolinu, i ne razlikuju se mnogo od posledica bilo koje druge vrste nasilja. Dakle, to su nemoć, strah od osude okoline, prijatelja, porodice, stid, sramota od daljeg pojavljivanja u javnosti, povlačenje u sebe, depresija, asocijalnost, a ponekad čak i pokušaje samoubistva ili samubistvo. Pritom, dešava se da pored eksplicitnog sadržaja budu objavljeni i lični podaci kao što su adrese stanovanja, broj telefona ili profil na nekoj od društvenih mreža, što sa sobom nosi talas poruka sa ponižavajućim ponudama, ucenama i pretnjama. Dakle, te su posledice jako teške i upravo zbog štete koja se nanosi žrtvama, osvetnička pornografija mora biti jasno definisana kao krivično delo”, zaključuje Jurić, dodajući da je važno paralelno raditi na edukaciji dece i roditelja. Važna je i podrška koju možemo pružiti žrtvi, koju ne treba da osuđujemo, već da krivca tražimo u zlostavljaču.
U Hrvatskoj je osvetnička pornografija uvedena u Krivični zakon 2021. godine na inicijativu Udruge B.a.b.e. Leonarda Novoselić iz ove organizacije ispričala nam je koje su glavne odredbe Krivičnog zakona Hrvatske koji se odnosi na osvetničku pornografiju.
“Taj predlog su podržali i brojni stručnjaci iz stručnjakinje, kao i građani, te je Ministarstvo pravosuđa i uprave odlučilo uvrstiti osvetničku pornografiju u Kazneni zakon u obliku novog Članka 144a, koji definiše kazneno delo zloupotrebe polno eksplicitnog sadržaja i za koje je predviđena kazna zatvora od jedne do tri godine. Ovo važi bez obzira da li je ta osoba prethodno pristala da se snima ili je sama podelila s tom jednom osobom eksplicitni sadržaj, pa je ta osoba snimak bez ovlašćenja proširila dalje”, kaže Novoselić.
Leonarda Novoselić, foto: Sara Sičić
Takođe, Član 144a hrvatskog Krivičnog zakona prepoznaje pored osvetničke pornografije i eksplicitne snimke kreirane uz pomoć deep fake tehnologije. Kako navodi Leonarda Novoselić, u hrvatski zakon su uvedene još neke izmene koje pružaju zaštitu žrtvama rodno zasnovanog nasilja, gde svakako spada i osvetnička pornografija.
“Donesena je još jedna izmena Kaznenog zakona, a to je da za prijavljivanje kaznenog dela polnog uznemiravanja više nema tromesečnog roka za prijavu. Takođe, definicija bliskih srodnika je proširena i na bivše i sadašnje partnere u intimnom odnosu, što je jako bitno budući da su, prema nekim statističkim podacima, oni zapravo najčešći počinitelji kaznih dela među kojima je i osvetnička pornografija”, kaže Leonarda Novoselić.
Iako i muškarci i žene mogu biti žrtve osvetničke pornografije, sociološkinja Jelena Riznić objašnjava i zbog čega su žene u posebno nepovoljnom položaju kada je reč o osvetničkoj pornografiji.
“Seks je i dalje viđen kao nešto što je nečisto za žene i nešto u čemu žene ne mogu ni na koji način da uživaju. Istovremeno, kada govorimo o osvetničkoj pornografiji, tu imamo kršenje odnosa poverenja, poniženje i sramoćenje žrtve, zato što je imala seks ili je nekome poslala nekakve slike koje su kasnije zloupotrebljene. Zbog toga, kada govorimo o osvetničkoj pornografiji, uvek govorimo o jednom obliku muškog nasilja nad ženama”, ističe Riznić.
Jelena Riznić, foto: Nova.rs
Inače, osvetnička pornografija nedavno je uvrštena i u zakon Crne Gore, gde je izmenama Krivičnog zakona definisana kao zloupotreba tuđeg snimka, fotografije, portreta, audio-zapisa ili spisa sa seksualno eksplicitnim sadržajem.
Osmu epizodu Rodnopravnosti možete poslušati u plejeru:
Irena Čučković
