Društvo / Obrazovanje
Značaj društvenih nauka nedovoljno prepoznat u savremenom društvu
Završen je i drugi upisni rok na fakultetima u Srbiji, što znači da sada znamo koji smerovi su traženi i popularni među mladima, a na kojima je ostalo slobodnih mesta i nakon drugog upisnog kruga. Ono što je primetno jeste manje interesovanje mladih za studije društveno-humanističkih nauka, nastavničkih smerova i jezika u odnosu na prirodne i tehničke nauke. Tako je, na primer, na studijama sociologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu ostalo devet, na Kulturologiji četrnaest, na Filozofiji petnaest, a na smerovima Istorije i Srpske književnosti i jezika više od po trideset nepopunjenih mesta.
Foto: Pexels
Sve manja popularnost studija društvenih nauka nije trend koji postoji samo u Srbiji, već i u regionu, ali i na globalnom nivou, objašnjava sociolog i profesor na Sveučilištu u Zadru Krešimir Krolo. Uzroke možemo tražiti u više razloga. Najpre, tu je demografski faktor, to jest, činjenica da je mladih generalno sve manje. Pritom, deo mladih odlazi na studije u inostranstvo, pogotovo u zemljama Evropske unije. Ipak, neke stvari su specifične kada govorimo o društvenim naukama i njihovom pozicijom u kontekstu tržišta rada.
"Još od ranije postoji percepcija da društvene nauke imaju problem sa kasnijim plasiranjem na tržište rada, jer društvene nauke i humanistika nisu tu samo zato da biste vi stvorili nekakav višak prihoda. Poenta ovakvog obrazovanja je da postanemo kompetentniji i edukovaniji građani i građanke koji razmišljaju o sebi i svojoj sredini na jedan refleksivni i kvalitetan način”, kaže Krolo.
Krešimir Krolo, foto: Zrinka magazin
Naš sagovornik dodaje i da je bavljenje društvenim naukama ranije bila odrednica srednje klase, koje je u današnjem društvu sve manje. Istovremeno, u savremenom društvu, usled razvoja tehnologija, imamo percepciju gde se tehničke i prirodne nauke smatraju superiornijim i korisnijim.
"U takvom kontekstu, ono što nam treba i što nedostaje, a što priznaju čak i oni koji se bave prirodnim i tehničkim naukama, jeste humanistička i društvena dimenzija. Samo na taj način možemo odgovornije praviti proizvode i imati građane i građanke koji će se bolje snalaziti u jednom sistemu koji je sada visoko organizovan oko tehničkih nauka. Sklapanje robota, programiranje i kodiranje su ključne veštine, međutim, bez sagledavanja društvene dimenzije one čak mogu biti i štetne, jer možete praviti proizvode bez da vodite računa o tome kakve dugoročne posledice oni mogu ostaviti na zajednicu", smatra profesor Krolo.
Ipak, kada se vratimo na ovogodišnju statistiku sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, on ove godine beleži i neke pozitivne trendove. Iako je na mnogim smerovima ostalo nepopunjenih mesta, interesovanje za upis Filozofskog je generalno poraslo u odnosu na 2023. Prošle godine se oko 960 mladih prijavilo na prijemni ispit na ovom fakultetu, a ove godine više od hiljadu, ističe šefica Odseka za medijske studije Smiljana Milinkov.
"To nije velika razlika, ali opet je dobro da ima više zainteresovanih, s obzirom da se poslednjih godina osetilo da su srednjoškolci manje zainteresovani za društveno-humanističke nauke, pogotovo za nastavničke profile, a na Filozofskom oni čine jedan deo studijskih programa”, kaže Milinkov.
Smiljana Milinkov, foto: Vukašin Živaljević
Jedan od uzroka većeg broja zainteresovanih za Filozofski fakultet mogao bi biti i pad interesovanja za IT smerove.
"Jedno vreme smo imali ekspanziju takvih smerova, ali izgleda da se sada ponovo razmišlja o tome šta su neka osnovna interesovanja, šta mladi u stvari vole, koje teme su im bliže, pa su se možda više vodili tim razlozima prilikom upisa. Legitimno je gledati i koja zanimanja su dobro plaćena, ali mislim da je važno na kraju dana upisati studije i smerove koje želite da izučavate", kaže sagovornica Oradija.
Na Filozofskom je, inače, ove godine kao i prethodnih, najveća zainteresovanost bila za upis studija Psihologije. Međutim, na fakultetu je poslednjih godina veoma popularan i smer Komunikologije na Odseku za medijske studije.
"Mi smo prošle godine imali znatno više zainteresovanih za upis tog smera nego ranijih godina. Ove godine je interesovanje otprilike na istom nivou. Takođe, posle nekoliko godina tokom kojih je dosta opadalo interesovanje za studije Žurnalistike, sada ponovo raste zainteresovanost mladih za ovaj smer i mi smo generalno zadovoljni odzivom i interesovanjem”, ističe profesorica Smiljana Milinkov.
OBRATI PAŽNJU
Kako bi se još više povećalo interesovanje za studije društvenih nauka među mladima, sociolog Krešimir Krolo ističe da je neophodno da ovi predmeti ne budu zapostavljeni ni u osnovnim ni u srednjim školama.
"Vidimo da se sve više umanjuju takozvane meke veštine, koje su bitne za najraniju fazu razvoja. Smanjuje se broj časova likovnog i muzičkog, broj časova koji su vezani za humanističke i društvene predmete i ide se na ono što su praktične veštine, što posledično utiče i na zainteresovanost za određene studije”, kaže Krolo.
Ceo prilog o ovoj temi možeš poslušati u plejeru:
Irena Čučković
