Taktilno ignorisanje slepih

Suzana Ristanić studentkinja je mastera na Odseku za industrijsko inženjerstvo i inženjerski menadžment na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Iako ima potpuno oštećenje vida, do fakulteta stiže sama uz beli štap. Nezavisna je i nema problema da se kreće sama, ali je kampus, kao i Grad, neprilagođen slepima. Predstavnica saveza slepih i slabovidih Neza Đurkić ističe kako ih niko iz Zavoda za izgradnju grada ne konsultuje pri rešavanju i izgradnji arhitektonskih prepreka. 

Suzana se povodom Dana slepih i slabovidih koji se obeležava 15. oktobra osvrnula na i dalje nezavidnu situaciju s kojom se slepi i slabovidi suočavaju. Najveće barijere su fizičke ali tu su i društvene. Nepostojanje taktilnih staza u kampusu, senzora na ulazima u zgrade kao i neprilagođeni liftovi, najveći su problemi koje imaju slabovidi i slepi studenti na Univerzitetu. Suzana ipak navodi kako joj nepostojanje taktilnih staza ne predstavlja problem u učenju i boravljenju na kampusu.

Foto: Blic/ Suzana Ristanić

"Na fakultetu dobijam elektronske knjige iz kojih učim uz pomoć zvučnog softvera. Izašli su mi u susret, ali i ne samo meni nego svima onima koji imaju poteškoće da normalno prate nastavu", rekla je ona.

"Treba mi možda više vremena da nešto naučim u odnosu na druge, jer je to kao da vam neko čita i vi morate da pamtite. Bilo bi lakše kada bismo imali sve knjige na Brajevom pismu, ali je to u ovim uslovima teško", rekla je Suzana, koja je podsetila da se jedino u Narodnoj biblioteci Srbije mogu pronaći knjige na Brajevom pismu te da je tamo čitaonica prilagođena za slabovide i slepe.

"Ljudi nas vide kao nekoga kome je neminovno potrebna pomoć. Smatraju da ne možemo da doprinesemo društvu. Gledaju nas samo kao socijalnu kategoriju. Kategorisani smo kao osobe sa posebnim potrebama. Mi to nismo, naše potrebe su svedene na naš izbor, da li ćemo ići sa štapom ili će nas neko voditi", istakla je Suzana.

Sa druge strane, problem taktilnih staza i opštih arhitektonskih barijera slepima i slabovidima i dalje su krucijalan problem u Novom Sadu na kojem se vidljivo ne radi. Predsednica Saveza slepih i slabovidih Vojvodine Neza Đurkić ističe da bi uklanjanje arhitektonskih prepreka bilo rešenje za povećanje vidljivosti slepih i slabovidih u društvu.

"Uklanjanje košta društvo, ali njihovim uklanjanjem slepe osobe bi daleko bolje funkcionisale i daleko bi se psihički bolje osećale kada bi mogli biti vidljivi među svojim sugrađanima", izjavila je Đurkić.

Đurkić navodi kako ih nikada niko iz Zavoda za izgradnju grada nije konsultovao pri planiranju i konstruisanju taktilnih staza. Mnoge od njih građene su kao ukras, rekonstrukcija postojećih nije urađena, kod Socijalnog centra se nalaze staze koje vode na asfalt bez pešačkog prelaza. Slična situacija je i sa taktilnom pločom koja bi poslužila za snalaženje u centru grada, koja takođe nije u funkciji.

"Mi ne znamo ko je to postavio, niti nas je iko konsultovao pri tome", podsetila je Đurkić.

Na pitanje zbog čega se udruženja slepih ne konsultuju kada se gradi nešto što njima treba da pomogne, šef kabineta gradonačelnika Aleksandar Popović kaže da ne zna da nisu konsultovani, ali da imaju dobru saradnju.

"Pre nekoliko meseci smo pustili i semafore za slepe, a imamo stav da im treba pomoći. Zbog toga smo otvorili i kancelariju za osobe sa invaliditetom", rekao je on.

Grad Novi Sad u ovom momentu izdvaja šest odsto iz budžeta za socijalnu politiku, odnosno socijalnu pomoć za ljude sa invaliditetom, što čini 20 milijardi dinara. 

Međunarodni dan slepih i slabovidih obeležava 12.000 slepih i slabovidih u Srbiji.

Nataša Šaru