Strani jezici kroz dve generacije: od učionice do interneta

Učenje stranih jezika nekada je podrazumevalo udžbenike, kasete i rečnike, dok su danas tu aplikacije, društvene mreže i stalna izloženost jeziku kroz internet. Ipak, jedno pitanje ostaje isto, koliko je znanje stranog jezika važno i kako su ga različite generacije doživljavale? O tome u emisiji "Rosa u podne" govore Nataša Polovina iz generacije X i Dunja Jarić iz generacije Z.

foto: pixabay

Engleski je u oba slučaja bio prvi strani jezik, ali put do njega bio je drugačiji. Dok Dunja prve korake pamti još iz vrtića i privatne škole jezika, Nataša se sa engleskim susrela tek u petom razredu osnovne škole.

"Prvi strani jezik koji sam počela da učim bio je engleski. Sa osnovama smo počeli još u vrtiću, a kasnije i u školi. U četvrtom ili petom razredu krenula sam u privatnu školu u kojoj sam ostala do polaganja C1 ispita u srednjoj školi. Taj početni period pamtim jako lepo, volela sam časove i društvo iz drugih škola, a profesori su bili prijatni", priča Dunja.

"U to vreme, privatnih škola jezika gotovo da nije bilo, pa su deca često učila na Radničkom univerzitetu. Neki moji drugari su krenuli ranije, pa su u petom razredu već imali predznanje. To je kod mene stvaralo malu nesigurnost, ali sam brzo pratila gradivo u školi. Van škole nisam učila strani jezik, a nije se ni učio kao danas", dodaje Nataša.

Sagovornice se slažu da danas gotovo sva deca počinju da uče strani jezik mnogo ranije nego nekada.

"Mislim da je u to vreme znanje jezika bilo važno, možda čak više mojim roditeljima nego meni. Oni su želeli da naučim engleski kako treba. Učenje jezika je tada često bilo privilegija, jer se u privatnim školama učilo temeljno, a one su se dodatno plaćale", kaže Dunja.

"Mislim da je tek tada počinjalo da se shvata koliko je znanje jezika važno. Engleski smo doživljavali kao pravi strani jezik. Danas se često podrazumeva da ga svi znaju, barem pomalo. Dok sam bila u školi, sve više se govorilo o njegovom značaju, ali mnogo dece ga i dalje nije učilo van nastave. Danas se očekuje da dete uči engleski i pre osnovne škole", dodaje Nataša.

foto: Nataša Polovina, privatna arhiva

Razlika između generacija vidi se i u načinu održavanja jezika. Dunja ga danas neguje kroz komunikaciju i digitalne sadržaje, dok Nataša pamti vreme bez interneta i društvenih mreža.

"Sada jezik negujem gledajući filmove, slušajući muziku i razgovarajući sa prijateljima iz drugih zemalja. Kada se čujemo telefonom ili preko video poziva, to je dobra prilika da vežbam razgovorni engleski, koji je često drugačiji od onog iz udžbenika", kaže Dunja.

"Ja sam odrastala devedesetih, kada nije bilo toliko mogućnosti kao danas. Nije bilo društvenih mreža ni savremenih metoda učenja. Udžbenici su često bili nezanimljivi, ali smo imali odličnu nastavnicu koja je insistirala na konverzaciji i ohrabrivala nas da govorimo. To mi je kasnije pomoglo da se oslobodim u razgovoru", dodaje Nataša.

Motivacija za učenje jezika takođe se razlikuje između generacija.

"Dok sam bila mlađa, motiv za učenje engleskog više je dolazio spolja, nego iz lične želje. Danas nas internet i društvene mreže stalno izlažu engleskom jeziku, pa smo praktično primorani da ga koristimo. Kasnije su motiv postali i posao i putovanja", priča Dunja.

"Želeli smo da razumemo tekstove pesama koje slušamo. U to vreme nisi mogao lako da pronađeš reči na internetu, pa smo puštali pesme na kaseti, zaustavljali ih i zapisivali ono što čujemo. Posle bih proveravala značenje u rečniku. Motivacija je više dolazila iz hobija i interesovanja", objašnjava Nataša.

foto: Dunja Jarić, privatna arhiva

Sagovornice se slažu da je engleski i dalje najrasprostranjeniji jezik na svetu, iako se interesovanje za druge jezike menja.

"Kada smo putovali, gotovo uvek smo sa strancima razgovarali na engleskom. On je postao univerzalni jezik za komunikaciju i posao. I dalje je najpopularniji, ali volela bih da i drugi jezici dobiju više prostora", kaže Dunja.

"U naše vreme u osnovnoj školi učio se samo jedan strani jezik, a drugi smo dobijali tek u gimnaziji. Danas deca počinju sa engleskim već u prvom razredu, a kasnije dobijaju i drugi jezik. Mladi danas često biraju jezike iz praktičnih razloga – zbog studija ili posla u inostranstvu", dodaje Nataša.

U jednom su potpuno saglasne – danas je lakše naučiti strani jezik, ali pravo znanje i dalje zahteva trud.

"Smatram da je danas lakše naučiti strani jezik nego ranije, zbog interneta, rečnika i aplikacija. Mnogo brže dolazimo do informacija, ali to ne znači da je lako zaista savladati jezik", ističe Dunja.

"Danas postoji mnogo više materijala i metoda za učenje, čak i samostalno. Ipak, znanje stranog jezika nije samo poznavanje reči i gramatike, već i upoznavanje kulture i drugačijeg pogleda na svet", dodaje Nataša.

Kada je reč o novim jezicima, izbori su različiti. Dunju privlači španski zbog kulture i prostora na kojem se govori, dok bi Nataša radije usavršila nemački koji je učila u školi.

"Kod španskog mi se sviđa što ga govore mnoge različite kulture, posebno u Južnoj Americi. Mislim da je učenje jezika i potreba i lična ambicija. Engleski je postao potreba, dok su ostali jezici često stvar interesovanja", kaže Dunja.

foto: pixabay

"Ja bih radije usavršila nemački koji sam učila u gimnaziji, ali ga nisam dovoljno savladala. Danas mnogi misle da su studije jezika nepotrebne zbog tehnologije i prevodilačkih alata, ali ja verujem da znanje jezika ne može ništa zameniti. Kada razgovaraš sa nekim na stranom jeziku, najbolje je osloniti se na sopstveno znanje", zaključuje Nataša.

Od kaseta i rečnika do aplikacija i video poziva, način učenja stranih jezika menjao se zajedno sa tehnologijom i društvom. Ipak, želja da razumemo druge kulture i komuniciramo sa ljudima širom sveta ostaje ista.

Za jedne je znanje jezika nekada bilo privilegija, za druge danas gotovo svakodnevna potreba, ali ono i dalje ostaje most između generacija i različitih svetova.

Novu epizodu "Rose u podne" možete poslušati ovde:

Jelena Bursać