Stefan Velja: U Srbiji sam motivisaniji za rad

Stefan Velja je izumeo "napravu za hvatanje i razbijanje tromba", takozvani tromb gard. Taj patent, prezentovan na Svetskom salonu pronalazaka, istraživanja i novih tehnologija Eureka 2014 u Briselu, pobedio je u konkurenciji više od 40 inovacija u oblasti zaštite zdravlja. Mladi gimnazijalac iz Srbije osvaja prvo mesto, dobija zlatnu medalju, Orden prvog reda Kraljevine Belgije i zvanje viteza. Najmlađi je dobitnik ovog priznanja. Za isti pronalazak dobio je i nagradu rumunskog ministarstva za razvoj i inovacije i zlatnu plaketu Instituta za inovacije iz Moskve.

Piše pesme i komponuje, svira klavir i peva. Reprezentativac je u bridžu, intelektualnoj igri s kartama koja je u prošlom veku bila veoma popularna u Novom Sadu, a sada se lagano vraća, iako ne bez problema. Pričali smo sa Stefanom o njegovom patentu, o naučnoj karijeri i prilikama koje su mu se otvorile.

Da li si uspeo da patentiraš pronalazak?

"Da, patentirano je na nivou Republike Srbije dok je proces patentiranja na evropskom nivou i dalje u toku. To zahteva dosta papirologije i dosta vremena da se odobri. Izum još uvek nigde nije počeo da se primenjuje jer je potrebno mnogo vremena i sredstava kako bi se dovoljno istražilo u praksi budući da se radi o napravi koja se ugrađuje u ljudski organizam. To stoji dosta blizu vitalnih tačaka ljudskog organizma tako da se ne radi o nečemu što bi posle mesec dana istraživanja moglo da se primenjuje u praksi. Može biti opasno ukoliko se ne istraži do kraja".

Kako si došao na ideju za ovaj izum?

"Prijavljivao sam se za naučni kamp u Finskoj i bilo mi je potrebno da smislim nešto. Razmišljao sam šta bi to moglo da bude a oni su dali grube smernice. Pričao sam sa roditeljima i zaključio da je moj otac imao problem sa trombom i iz toga se izrodila ideja".

Ta naprava ti je otvorila mnoga vrata, a još si bio srednjoškolac. Bilo je dosta priče da ćeš studije nastaviti negde u inostranstvu. Šta se od tada desilo, pošto si postao student Novosadskog Univerziteta?

"Ja sam prvu godinu fizike upisao i završio u Beču na Tehničkom Univerzitetu. Nije mi baš bilo lako tamo budući da sam bio sam. Ja jesam otovrena osoba i uspeo sam relativno brzo da se sprijateljim sa nekoliko ljudi ali i dalje mi je falio dom. S druge strane sam se malo patio i sa jezikom pošto sam ga na brzinu savladao kako bih mogao da upišem uopšte taj fakultet. Ali kada sam učio trebalo mi je duplo više vremena zbog toga što je na nemačkom. I onda sam ostajao kod kuće i učio, pa sam shvatio da to isto mogu da radim i ovde gde su mi svi i gde mi je prijatnije".

                                               Stefan Velja gost emisije Lampica na O radiju

U smislu naučne karijere ti malo iskačeš iz šablona mladog naučnika koji obećava. Smatraš li da bi eventualno mogao da izgubiš nešto, ili dobiješ zbog odluke da ostaneš ovde?

"Mislim da je bolja odluka da ostanem jer sam motivisaniji i imam mnogo više želje da radim. Kada sam bio u Beču dešavalo se da nekoliko dana ne radim ništa. Imao sam periode kada mi nije bilo ni do fakulteta ni do studiranja. Onda sam zaključio da ovde mnogo produktivnije i korisnije provodim vreme".

Kada bi poredio nastavni program, da li ovdašnji zadovoljava tvoje kriterijume?

"Da budem iskren, nastavni program u Beču mi se više sviđa. Prva godina je maltene u potpunosti posvećena matematici što je veoma bitno za temeljnije razumevanje ostalih tehničkih nauka kao što je fizika, elektronika, programiranje. I tek kada se taj matematički aparat dobro savlada onda gradivo iz fizike i ostalih predmeta to prati. Ne mislim da je ovde program nužno loš ali mi više odgovara onaj u Beču".

Pored naučnih stvari ti si čovek koji voli i ceni muziku, a pokazao si i dosta talenta u sviranju instrumenata. O čemu se radi?

"Ja sam završio nižu Muzičku školu za klavir paralelno sa osnovnom školu i nakon toga sam sam naučio da sviram gitaru. Pevao sam i u bendu i bilo mi je dosta privlačno da naučim da sviram gitaru. Nakon toga sam počeo i da komponujem, pišem pesme i da to sklapam u celinu. Veliki deo dana mi često ode na sviranje i pevanje. U prosečnoj situaciji ako me uhvatite da nisam na predavanju onda postoji velika šansa da pevam negde".

Postoji li san o bendu i kantautorstvu koji još uvek nisi ispunio?

"Jako sam želeo da snimim album međutim to je bilo veoma teško. Prvo što je skupo, nije lako i moram da nađem ljude za nešto što ja ne bih mogao dobro da odsviram. I danas često maštam o tome. Svaki put kada sam se rasplinjavao da se posvećujem nekoliko stvari odjednom uglavnom nijedna nije ispala kako bih želeo. Tako da ću se ovome verovatno posvetiti kada budem pravio pauzu sa drugim stvarima."

Pored studiranja i sviranja stigneš da se baviš i bridžom. Kako si i karte ubacio u 24 časa?

"Sa drugarima sam počeo da igram bridž kad smo izgustirali sve ostale igrice. Bilo nam je veoma zanimljivo jer liči na preferans iako je dosta složeniji od njega. Polako smo počeli da se angažujemo oko toga i kako smo dublje ulazili shvatili smo da je to svet za sebe. Kao i sa šahom, možete da naučite osnovna pravila ali se usavršavate čitav život. Zbog toga me bridž kao misaona igra privlači i zato volim da mu se posvetim koliko mogu".

Ti si deo omladinske reperezentacije Srbije u ovoj igri. Gde se kotirate?

"Svi članovi igramo u proseku dva ili tri puta kraće od ostalih evropskih juniorskih reprezentativaca i imamo dosta lošije uslove od njih, pogotovo što se tiče finansija za odlazak na neke bitne turnire. Rekao bih da smo po rezultatima u gornjoj polovini što nije nešto čime smo posebno zadovoljni ali smo veoma optimistični da će se ta slika uskoro promeniti na bolje".

O čemu je još pričao Stefan Velja poslušajte na našem podkastu.

P.K./J.M.