Društvo / Obrazovanje
Osećaj odsutnosti kao posledica onlajn nastave
Mere za suzbijanje pandemije polako popuštaju, sada ih gotovo nema. Novosadski fakulteti najavljuju da postoji šansa da od druge polovine aprila nastava počne da se održava uživo. S obzirom na gotovo dve godine onlajn nastave na fakultetima, zanimalo nas je kakva su iskustva studenata koji su u tom periodu pohađali nastavu.
Studentkinja prve godine žurnalistike Branka Plavšić navikla je na onlajn način rada, jer se tako školuje od trećeg razreda srednje škole. Ona kaže da jedva čeka da se vrati na nastavu uživo i da joj je mnogo lakše da bude na fakultetu, da prati nastavu uživo, jer kada ima nastavu onlajn, ne doživljava ništa, ne može da prati i da se koncentriše na sadržaj.
Profesorica Jelena Kleut sa Filozofskog fakulteta kaže da su profesori i studenti, kada je počelo uvođenje kovid mera odlukom o onlajn nastavi, bili potpuno odsečeni jedni od drugih na predavanjima, kao i asistenti od studenata na vežbama, što stvara osećaj da se nisu dovoljno upoznali.
"Mi smo počeli, kao i svi drugi, sa potpunim zatvaranjem, osuđeni na isključivo onlajn nastavu, bez ikakvog kontakta između nastavnika i studenata i na vežbama između asistenata i studenata. Taj kontakt koji vi imate u učionici, ta mogućnost da vidite kako studenti reaguju na ono što vi govorite, da li im je dosadno, teško ili zanimljivo, da li se neko sprema nešto da kaže pa ga vi pogledom ohrabrite, to je nešto što onlajn nikako ne uspevamo da ostvarimo", govori profesorica Kleut.
Principi rada su se razlikovali u zavisnosti od fakulteta, a student druge godine rehabilitacije na Medicinskom fakultetu Nemanja Vukša smatra da je organizacija njegovog fakulteta tokom prethodne dve godine bila prilično loša, da se nisu potrudili da izađu u susret studentima, a dešavalo se čak i da dva profesora zakažu svoja predavanja u isto vreme.
"Komunikacija sa studentima je bila katastrofalna, komuniciralo se najčešće preko mejlova, gde katedra ili šef katedre ne odgovore na mejl po nekoliko dana. Dešavalo se da se pojavimo na predavanju, ali da su ta predavanja otkazana sat vremena ranije. Profesori su postavljali obaveštenje na platformu na kojoj je to prilično dobro skriveno", kaže Nemanja.
OBRATI PAŽNJU
Krstina Babin, studentkinja treće godine istorije na Filozofskom fakultetu, smatra da su studenti ostali uskraćeni za mnogo više znanja i kreativnosti, nisu imali stručne ekskurzije, te da je njeno iskustvo sa onlajn nastavom veoma negativno.
"Nastava putem platformi nije uticala samo na gradivo i ispite, već i na socijalni život svakog studenta. Nismo imali priliku da se međusobno upoznamo, a taj kontakt bi nas držao disciplinovanim i motivisanim tokom celog perioda", smatra Kristina.
Nekoliko studentkinja treće godine, koje su imale priliku da od početka studiranja učestvuju u oba oblika nastave, kažu da je definitivno lakše uživo, jer im tokom onlajn nastave opada koncentracija i nemaju osećaj povezanosti sa profesorima, dosadno im je i sve drugo im odvlači pažnju.
Realizovanje nastave na daljinu predstavlja privremeno rešenje, ali kada govorimo o dužem periodu, može da ostavi ozbiljne posledice na studente i njihove radne navike, koncentraciju i osećaj prisutnosti, koji se gubi kada ljudski kontakt zamenimo linkom.
Ovom temom bavili smo se i u poslednjem izdanju emisije Pop up, koju možete poslušati ovde:
J. Milešev
Foto: Stock Adobe
