Od dvorišta do teretane: mladi i sport u novom dobu

Ivan Milojković je čitav život posvetio sportu. Takmičio se, obučavao kao trener sve uzraste i radio u različitim aspektima sporta. Danas je prvi trener Hokejaškog kluba "Vojvodina" i specijalista za analitiku u Pokrajinskom zavodu za sport. Za Oradio govori o bavljenju sportom, od prvih koraka do sastavnog dela života u zrelom dobu.

Novo doba donelo je nove navike. Između ostalog, deca se danas jedva okupljaju na igralištima i dvorištima. S pravom roditelji traže način da podignu intenzitet fizičke aktivnosti kod svog deteta. Gde i kada je najbolje da dete počne sa organizovanim treniranjem?

Najbolji način da se krene u fizičku aktivnost u ranom uzrastu jeste upisivanje u školice sporta, gde se dva do tri puta nedeljno, po 45 minuta, upražnjavaju aktivnosti slične onima koje smo nekada, mi starije generacije, upražnjavali igrajući se u dvorištu. Najveći problem današnjoj deci upravo je to što nemaju prostor, a ni naviku da se igraju sa vršnjacima na otvorenom. Zato oni u salama rade ono što se nekada radilo na igralištima. Školice sporta upisuju decu uzrasta od četiri godine i traju do sedme ili osme godine, kada se deca opredeljuju za neki sport i pridružuju se sportskim klubovima.

Da li insistirati na sportu ukoliko vidimo da dete nije zainteresovano?

Decu bi svakako trebalo motivisati na bilo kakvu fizičku aktivnost, ali im treba dozvoliti da sami odaberu šta im se najviše dopada. Neke će privući određeni sport, neke harizmatični trener, a najviše društvo. U svakom slučaju, obavezna je neka aktivnost, ali uz slobodu izbora. Naravno, postoje objektivne prepreke: obaveze roditelja, obaveze dece, udaljenost od kuće i drugi faktori. Nažalost, danas deca često nemaju vremena da se igraju, pa se čini da i nisu deca u pravom smislu te reči.

Šta može da motiviše i da pomogne u izboru?

Postoje razne motivacije koje vode mlade ljude kroz sport i utiču na njihov odabir. Pre svega, pitanje je da li ste individualac ili skloni kolektivu, da li je sport više rekreacija ili ostvarenje dečjeg sna i pokušaj da se postane uspešan profesionalni sportista. Veliki broj dece i mladih odlazi na sport radi otklanjanja nekog nedostatka i unapređivanja opšteg zdravstvenog stanja. U novije vreme, motiv može biti i dobijanje sportske stipendije za nastavak školovanja u inostranstvu.

Da li decu sklonu nauci ili umetnosti "gurati" u neki sport?

To je vrlo komplikovano pitanje. Kao što deca koja se bave sportom ne moraju da uče da sviraju violinu ili da slikaju, tako ni deca sklona nauci ili umetnosti ne moraju da se bave sportom. Njihove obaveze već oduzimaju dosta vremena i nemoguće je da sve usklade. Ono na čemu bi trebalo insistirati jeste fizička aktivnost – ona mora, a sport ne mora. Ta aktivnost može biti pešačenje do škole, vožnja bicikla, rolera, basket sa drugarima, odlazak na bazen, klizanje – bilo šta, i ako je moguće svakog dana, makar malo.

Da li bi osnovne škole mogle da podignu količinu fizičke aktivnosti mladih?

Apsolutno da! Tri časa nedeljno je jako malo. Ja sam srednju školu završio u Americi i imao sam fizičko svakog dana. Mogli ste da birate predmete, ali je fizičko bilo obavezno i imali smo ga svakodnevno. Postoji projekat "Sport u škole", besplatan za decu nižih razreda osnovnih škola. Savetujem roditelje da se raspitaju u svojim školama da li se realizuje taj program. To nije sport, nije sekcija, već rad na posebnim poligonima i testiranjima, usmeren na razvoj motoričkih sposobnosti.

Sportski klubovi su prilično rigidni u prijemu dece koja pređu određeni uzrast, pa ne ostaje prostor za kasniju odluku ili predomišljanje sa jednog sporta na drugi. Zašto je tako?

Zavisi od sporta do sporta. Sportski klubovi žive od roditelja i posredno od uspeha. Ima roditelja koji žele karijeru za svoje dete i smetaju im deca koja, po njihovom kriterijumu, nisu dovoljno dobra i "koče" veći uspeh i bolje rezultate. Tada oni odvode svoju decu iz tih klubova, pa se klubovi vremenom gase. Roditelji su stvorili nepotreban rivalitet među decom. Deca su, zapravo, odlična – njih vodi pravi motiv i želja za druženjem.

Kako nakon završetka srednje škole?

Završetak srednje škole i početak studija ili zaposlenja znače zauzetiji dan i mnogo manje slobodnog vremena. Fizička aktivnost tada obično postaje rekreacija, oslonjena na prethodno bavljenje nekim sportom. Vremenom počne da nedostaje društvo, pa se okrećemo teretani, tenisu, biciklu, trčanju, rolerima. Najvažnije je da se bavite sportom. Uvek može da se pronađe vreme, uvek postoji aktivnost koja prija. Neophodno je za telo da nakon celog dana provedenog u stolici, pred računarom, budete fizički aktivni. Bavite se sportom – bilo kojim, u bilo koje vreme, na način koji vam odgovara.

Razgovor sa Ivanom Milojkovićem poslušajte ovde:

A. Bujić

foto: privatna arhiva