Društvo / Obrazovanje
Medijski opismeniti buduće nastavnike pa onda učenike
Prvi korak ka uvođenju medijske pismenosti u nastavu bila bi promena pristupa studentima na fakultetima koje pohađaju budući nastavnici, jedan je od zaključaka konferencije Iskustva, dometi i praktična primena medijske pismenosti u nastavi koju je Novosadska novinarska škola organizovala tokom proteklog vikenda na Mećavniku.
"Taj izmenjeni pristup morao bi da počiva upravo na ključnim kompetencijama za celoživotno učenje, koje su sada u 21. veku značajno izmenjene”, navodi Violeta Kecman, profesorka srpskog jezika i književnosti u Petoj beogradskoj gimnaziji.
Primena veština medijske i informacione pismenosti, kao tehnike za učenje već postojećih lekcija, a ne uvođenje novog predmeta u škole, najbolji je način za implementaciju medijske pismenosti u obrazovni sistem, usaglasili su se panelisti.
"Deca u Srbiji, prema istraživanju koje je podrazumevalo samoprocenu, najčešće koriste digitalne uređaje u poređenju sa ispitanicima iz drugih 19 evropskih zemalja koje su učestvovale u istraživanju. Istovremeno su češće izloženi negativnim pojavama u digitalnom okruženju, a ređe nego ostali se obraćaju odraslima u tim situacijama", navela je dr Dobrinka Kuzmanović, koautorka istraživanja Deca Evrope na internetu.
Više od broja sati provedenih ispred ekrana važan je kvalitet sadržaja koji učenici prate, smatraju panelisti sesije Kreativno učenje i digitalno okruženje učenika.
Profesorica Tijana Prodanović govorila je o tome da deo odgovornosti za širenje dezinformacija i pseudonaučnih tvrdnji na društvenim mrežama snose i naučnici, te da bi glavni zadatak obrazovnog sistema trebalo da bude bolja naučna komunikacija sa učenicima i građanstvom.
"Ono što treba da bude primarno u obrazovnom sistemu i što se ja trudim da ih naučim jeste kako izgleda taj naučni proces, šta on sve podrazumeva i zašto nauka nekada menja 'mišljenje' – treba razumeti da je to kada nauka menja 'mišljenje' znak učenja i napretka nauke, a ne da naučnici nemaju pojma”, zaključuje Tijana Prodanović koja je tokom ove sesije pričala i o svom iskustvu sa edukacijom na Tiktoku.
OBRATI PAŽNJU
Vladan Joler iz Šer fondacije ukazao je na to da je internet zamišljen kao decentralizovan sistem u kome su svi korisnici istovremeno u prilici da budu i emiteri i da je svaka tačka ravnopravna, ali da je, na nesreću, internet postao mesto koje je veoma centralizovano, te da postoji tek par velikih igrača koji ne dozvoljavaju da internetski prostor prodiše u tom decentralizovanom sistemu. Govoreći o tome koliko poznajemo medije, Joler navodi da medijska pismenost ne znači samo znati kako biti korisnik novih medija.
"Medijska pismenost za mene znači da razumem kako mediji funkcionišu, kako da prepoznam i razumem njihovu moć, ali i kako da razumem opasnosti koje nam prete", navodi Joler.
Govoreći o slobodi mišljenja i izražavanja u učionici, profesorica sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu Divna Vuksanović navela je da prvenstveno nastavnici treba da podrže mišljenje učenika, a da se tek onda može razmišljati o tome kako da se podstakne njihovo kritičko mišljenje i to kroz dijalog ravnopravnih.
P. K.
