Internet unapređuje finansijsku pismenost

Koliko puta ste se našli u situaciji da vam banka naplaćuje neke troškove za koje niste znali da postoje, da teško uštedite zarađeni novac ili odete u minus? Sve to nam se dešava, ne zbog nesmotrenosti već zbog niskog procenta finansijske pismenosti. Srećom, online bankarstvo, dostupnost banke, ali neformalna edukacija, rešavaju ovaj problem.

Pedagozi tvrde da se o upravljanju finansijama trebamo učiti još u srednjem uzrastu kada kao osnovci dobijamo prvi džeparac. Većina mladih u tom dobu nema realnu predstavu o cenama i prioritetima ali ni pojma o tome šta je finansijska pismenost. Problem su škole koje to ne smatraju za važan segment u učenju, kaže predstavnica organizacije Obrazovanje plus Biljana Subotić, koja inače edukuje osnovce na ovu temu.

"Rezultati istraživanja u koje su bili uključeni mladi od 18 do 21 godine su pokazala da je finansijska pismenost na vrlo niskom nivou. Složićete se da ni vi, a ni mi nismo imali priliku da o tome učimo u školama. Trenutno samo nevladine organizacije i same banke edukuju mlade kao svoje klijente", objasnila je Subotić. 

Finansijska pismenost međutim ne obuhvata samo kontrolisanje novca, već i upravljanje vremenom. To ne znači da treba biti bankarski ekspert već da se razume složenost finansijskog sveta ili jednostavno da znamo zbog čega ne treba da odlazimo u minus. Sa druge strane, naš stav o novcu dolazi i iz porodice. Većina nas od novca zazire i ne želi komplikacije u finansijskim operacijama. Profesorka Subotić tvrdi da je to zbog toga što smo kao mali previše često slušali negativne tvrdnje o novcu.

"Ako deci kažemo da nije koliko novca imamo već šta sa njima radimo – to je pozitivna poruka. Ali ako im kažemo novac kvari ljude, nema poštenog bogaćenja ili peri ruke dirao si novac – kakve im mi onda šaljemo poruke", napomenula je profesorka. 

Sa druge strane, banke imaju ohrabrujuće podatke koji pak govore da se mladi od 18 i više godina solidno snalaze u finansijskom svetu. Većina njih do 20 godina već ima račun u banci, a oni sa 25 imaju i druge bankarske proizvode kaže predstavnica Erste banke Višnja Stegić.

"Mladi najčešće koriste tekući račun, elektronsko bankarstvo i kartice. Teže se odlučuju za kredit jer nisu kreditno sposobni i u tim situacijama njihovi roditelji najčešće podižu kredit kako bi im eventualno platili školarine", kažu iz ove banke. 

Banke sve češće stavljaju poseban fokus na mlade, kakva je trenutno situacija i u Erste banci koja nastoji da upravo finansijski edukuje svoje buduće klijente. To potvrđuju i predstavnici OTP banke, koja takođe mlade posmatra kao posebnu grupu, a sponzori su i Exit festivala. Predstavnik ove banke Dejan Mirč kaže da OTP banka već godinama ima studentske pakete te da nekoliko hiljada mladih koristi njihov e - banking. 

Ohrabrujuća vest je i da će se sa novim planom u obrazovanju uskoro ipak možda učiti i o finansijskoj pismenosti u školama u okviru matematike. Do tada, osnovci su prepušteni roditeljima, a mi malo stariji promućurnom guglanju. 

Nataša Šaru (natasasaru@gmail.com)