"Ekobiomorfa" o čovekovom uticaju na izumiranje vrsta

Studenti ekologije, biologije i zaštite životne sredine sa novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta organizuju treću konferenciju "Ekobiomorfa" posvećenu zaštiti životne sredine, koja se održava od 24. do 26. novembra na PMF-u.

Tokom trodnevne konferencije studenti iz zemalja bivše Jugoslavije i Bugarske biće u prilici da predstave svoja istraživanja i podatke o biodiverzitetu, kao i da čuju predavanja naučnika iz oblasti biologije, ekologije i zaštite životne sredine. Jedna od organizatorki iz Naučno-istraživačkog društva studenata biologije i ekologije "Josif Pančić" Milica Atlagić objašnjava temu konferencije - šesto masovno izumiranje vrsta, odnosno prvo masovno izumiranje koje je prouzrokovano aktivnošću jedne životinjske vrste - čoveka.

"Nikada do sada masovno izumiranje nije prouzrokovano zbog aktivnosti jedne vrste, što je sad aktivnost čoveka. Uvek su bile u pitanju klimatske promene ili neka velika promena kao što je bio meteor kada su izumrli dinosaurusi. Sve aktivnosti koje je čovek radio i dalje radi - uništavanje prirodnih staništa gde vrste žive, utiču na njihove ekosisteme i generalno dovodi do toga da vrste izumru", kaže ona.

Prema podacima kojima raspolažu, godišnje izumre nekoliko hiljada vrsta na planeti, a čovek na ovo utiče fragmentacijom staništa. Kao primer navodi se izgradnja kanala, zgrada ili seča šuma prilikom kojih se stanište uništava i biljne i životinjske vrste nemaju komunikaciju i razmenu genetskog materijala, te se potencijal da prežive smanjuje. Studentkinja Bojana Nadaždin kaže da je važno da znamo koje vrste gde žive da bismo znali šta gubimo. Upravo o ovim podacima biće reči na "Ekobiomorfi".

"Poenta je da mnogi mladi ljudi, biolozi, ekolozi i naučnici prikupljaju podatke, rade na ovom pitanju, ali se takvi podaci, liste vrsta, ne mogu objavljivati u nekim visokokotiranim naučnim časopisima i to uvek tako ostane negde u nekim sveskama. Upravo zbog toga, jedan od ciljeva je da ih pozovemo da dođu da predstave svoje rezultate. Na kraju ćemo imati odštampanu publikaciju sa izborom radova tako da će ti podaci videti svetlost dana, jer ne postoji mnogo mesta na kojima možete takve podatke objaviti u Srbiji", kaže Bojana.

Na konferenciji će se razgovarati i o mehanizmima zaštite, a koliko je zaštita neophodna planeti možemo da proverimo izračunavanjem svog ekološkog otiska, koji pokazuje koliki je trag koji čovek svojim svakodnevnim životom ostavlja na životnu sredinu. Student Nikola Milić, predsednik društva "Josif Pančić" kaže da smo mi još sedamdesetih godina prošlog veka premašili kapacitete naše planete.

"Šta mi možemo da uradimo kako bismo smanjili eko otisak? Da koristimo što manje automobila, da više pešačimo ili koristimo bicikl, da konzumiramo hranu iz sopstvene, a ne iz masovne proizvodnje, i uz sve to da razvijamo svest kod ljudi da resursi koje neograničeno koriste nisu neograničeni", objašnjava Nikola.

Trud pojedinca i aktivizam su važni u borbi za očuvanje životne sredine, ali ozbiljih pomaka može biti tek kad se budu poštovali propisi i zakonske regulative, koje, kako kažu studenti, nisu loši već se ne sprovode. Takođe, najavažnije je u lokalnim zajednicama informisati ljude, aktivno i u kontinuitetu, koliko je važno da štite i čuvaju svoje životno okruženje.

Audio prilog poslušajte u plejeru:

Jovana Zdjelarević