Digitalna spretnost nije isto što i digitalna pismenost

"Možda nekome ovo bude zanimljivo i korisno", kaže o svojoj maloj ediciji "Digitalni kompas za roditelje" vanredna profesorka na Katedri za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu doktor Dobrinka Kuzmanović. Edicija prati tri publikacije: "Digitalna pismenost", "Društvene mreže" i "Veštačka inteligencija" i namenjena je, ne samo roditeljima, već i vaspitačima, nastavnicima.... 

Autorka ističe da je zabluda ukoliko se digitalna spretnost poistovećuje sa digitalnom pismenošću! Dodaje i to da je zabrinjavajući podatak da 2/3 učenika u Srbiji, na kraju osnovnoškolskog obrazovanja, ne poseduje digitalne kompetencije za samostalno, sigurno i kritičko korišćenje digitalnih tehnologija. Zato u publikacijama ima dosta saveta za razvijanje dečijih veština kritičkog promišnjanja, kaže profesorka Kuzmanović.

Zašto nam je potreban vodič za roditelje i nastavnike?

Iako je digitalna pismenost tema o kojoj se poslednjih godina neprestano govori – naročito kada je reč o mladima – resursa namenjenih isključivo roditeljima i dalje nema dovoljno. Roditelji su ključna karika u ovom lancu jer deca počinju da koriste digitalne tehnologije u sve ranijem uzrastu, često pre nego što se uopšte uključe u formalni sistem obrazovanja. Zbog toga je uloga roditelja u podršci i razvoju digitalne pismenosti kod dece od presudnog značaja, napominje naša sagovornica.

Generacijski jaz i precenjivanje veština

Jedan od najzanimljivijih nalaza domaćih istraživanja ukazuje na specifičan generacijski paradoks: današnji roditelji skloni su da precenjuju digitalnu pismenost svoje dece, dok su deca, s druge strane, sklona da potcenjuju digitalnu pismenost svojih roditelja i nastavnika.

Ovaj generacijski jaz u digitalnom okruženju varira od zemlje do zemlje. Na primer, istraživanja sprovedena na nacionalnom uzorku u našoj zemlji pre oko 15 godina (kada se prvi put merilo korišćenje tehnologije i digitalna pismenost mladih) pokazala su da je kod nas ovaj jaz znatno izraženiji nego u nekim drugim evropskim zemljama. Kod nas je posebno uočljiv trend da mladi potcenjuju digitalne veštine svojih vaspitača i roditelja, što je narativ koji često podržavaju i mediji i opšta društvena klima, objašnjava profesorka.

Međutim, svest roditelja se menja. Sve je jasnija razlika između dva ključna koncepta: digitalna spretnost, koja podrazumeva tehničke veštine – to što deca brzo, vešto i lako barataju uređajima, uče da ih koriste i navigiraju kroz njih. To su jednostavne, tehničke veštine. Drugi je digitalna pismenost -mnogo širi i kompleksniji pojam koji se ne može izjednačiti sa samom spretnošću.

Šta znači biti digitalno pismen?

Savremena definicija digitalnu pismenost izjednačava sa kompetentnošću, tvrdi Kuzmanovićeva. Ona podrazumeva posedovanje znanja, veština, ali i stavova i vrednosti. Nekada je pismen čovek bio onaj ko zna da čita, piše i računa. Danas, u kompleksnom digitalnom (i post-digitalnom) svetu, suočeni smo sa kognitivnim izazovima na svakom koraku, što od svih nas zahteva razvijanje funkcionalnih veština za svakodnevni i profesionalni život.

Izazov kritičkog mišljenja kod "digitalnih urođenika"

Često se veruje da deca koja odrastaju uz tehnologiju automatski imaju razvijeno logičko i kritičko mišljenje. Iz ugla razvojne psihologije, konkretno i logičko mišljenje se razvijaju oko sedme ili osme godine, dok se apstraktno mišljenje i sposobnost logičkog promišljanja (nezavisno od samog sadržaja) formiraju oko 11. ili 12. godine. U tom uzrastu mladi bi trebalo da budu sposobni za kritičku procenu izvora informacija, preispitivanje i decentralizaciju.

Dobrinka Kuzmanović (foto: Lice ulice)

Ipak, realnost je drugačija: PISA istraživanja u Srbiji, koja godinama prate matematičku, čitalačku i naučnu pismenost, pokazuju da naša deca na kraju obaveznog osnovnog obrazovanja nemaju razvijene kompetencije na onom nivou koji se od njih očekuje. Kritičko mišljenje je jednako važno u oflajn i onlajn svetu. Ako deca ne poseduju ove veštine izvan digitalnog okruženja, sasvim je sigurno da ih neće pokazati ni na internetu, gde su izazovi i manipulacije još učestaliji. Zato je naivno verovati da su deca sama po sebi bezbedna i kritična na mreži samo zato što su na njoj stalno prisutna, ističe profesorka Dobrinka Kuzmanović.

Kako roditelji mogu da pomognu?

Vodiči i publikacije namenjene roditeljima pružaju praktične savete kako da kroz svakodnevnu interakciju sa decom razvijaju njihovo kritičko promišljanje. Ključni faktori su: Roditelji kao modeli ponašanja - Deca uče posmatrajući svoje roditelje. Odnos koji roditelji imaju prema informacijama na koje nailaze direktno oblikuje ponašanje deteta.

Preispitivanje umesto lakovernosti - Roditelji treba da podstiču decu da ne budu lakoverna, da preispituju sve sa čime dolaze u kontakt i da se oslone na svoja bazična, tradicionalna i školska znanja stečena kroz formalno obrazovanje prilikom selekcije i recepcije informacija na internetu.

Zamka dualnog identiteta na društvenim mrežama

Jedna od najvažnijih tema modernog doba jeste izgradnja digitalnog identiteta. U praksi ne postoje dva odvojena identiteta – virtuelni i realni – kao što se nekada mislilo, kaže profesorka. Digitalno okruženje je duboko isprepleteno sa našim svakodnevnim životom. Kada deca (ali i odrasli) nastoje da u digitalnom svetu kreiraju idealizovanu sliku o sebi, koja ne odgovara stvarnosti, ulaze u ozbiljnu zamku koja može ugroziti njihovo psihološko funkcionisanje.

foto: unicef.org

Kod adolescenata, čiji je lični identitet još uvek u razvoju i prilično krhak, ovaj problem je najizraženiji. Oni su izuzetno podložni uticaju vršnjaka i skloni su socijalnom poređenju. Kada se njihova stvarna, često nesigurna slika o sebi sudari sa "idealnim profilima" i ulepšanim životima koje drugi plasiraju na društvenim mrežama, to može ostaviti ozbiljne negativne posledice na njihovo samopouzdanje i razvoj.

Mala edicija "Digitalni kompas za roditelje" je podržana od Ministarstva prosvete, Ministarstva informisanja, Centra za obrazovne politike i UNICEF-a. Sve publikacije su besplatne i dostupne u PDF formatu. Vodiče možete direkto preuzeti i putem zvanične platforme "Pametno i bezbedno" Vlade republike Srbije.

B. K.

fotografije: pixabay