Bezbednost dece na internetu: izazovi, zakonski okviri i uloga roditelja

Deca u proseku na internetu provode čak četiri sata dnevno. Prema najnovijim rezultatima istraživanja koje je sproveo Centar za nestalu i zlostavljanu decu u Novom Sadu oko 28 odsto dece prima poruke seksualne sadržine od osoba koje ne poznaju, a već od 12-te godine deca šalju svoje nage fotografije, a pojedini to čine pod pretnjom.

Predsednik Centra Igor Jurić kaže da su najčešće zlostavljana deca na internetu ona koja nemaju otvorenu komunikaciju i bliskost sa svojim roditeljima. Osvrnuo se i na zakonske regulative, ističući da su krivični zakoni dobri, ali da postoje ozbiljne manjkavosti kada je u pitanju materijal generisan pomoću novih tehnologija.

"Ono što veštačka inteligencija proizvede nije krivično gonjeno," objašnjava Jurić.

Naglašava da kao društvo moramo biti fleksibilniji i brže se prilagođavati izazovima na mreži:

"Menjati krivični zakon ili druge zakonske regulative kao do sada, na svake tri ili četiri godine, gotovo je besmisleno kada govorimo o internetu i veštačkoj inteligenciji. Moramo praviti radne grupe koje bi radile svakodnevno kako bi se brže reagovalo na nove izazove. Moramo se jednostavno prilagođavati vremenu koje je otišlo u potpuno drugom pravcu."

Ko su predatori i kako zaštititi decu?

Zamenik načelnika Posebnog odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u MUP-u, Nikola Čučilović, ističe da predatori na internetu i seksualni zlostavljači pripadaju svim starosnim dobima i obrazovnim profilima, te da ne postoji specifična karakteristika koja bi ih izdvojila u društvu.

„Izazova je mnogo, te su se u borbu sa predatorima na internetu angažovali nadležni u ministarstvu, državnim institucijama i nevladin sektor. Najveća manjkavost je u nedovoljnoj edukaciji i razvoju svesti o rizicima. Roditelji i deca često ne prepoznaju opasnosti, zbog čega se razmatraju nove metode prilaza deci, a to je razvoj interaktivnih edukativnih video-igrica kroz koje bi učila da prepoznaju opasnosti. Kao jedan od većih izazova navodi se sporost međunarodne saradnje. Rešavanje zahteva preko zamolnica za međunarodnu pravnu pomoć često traje dugo, što uslovljava kašnjenje u procesuiranju napadača,“ navodi Čučilović.

Najčešće greške roditelja i dostupni alati za zaštitu

Aleksandar Karov iz Centra za sigurniji internet naglašava da ni deca, ali ni odrasli, nisu dovoljno upoznati sa svim opasnostima koje vrebaju na mreži. Najveća greška kod roditelja je stav „to se nas ne tiče” ili prepuštanje dece internetu bez nadzora i edukacije.

"Bežimo od toga jer nam je strano i ne želimo da izlazimo iz zone komfora. Među roditeljima postoji zabluda da dete 'zna da koristi internet', dok mu se istovremeno daju platne kartice za igrice ili ostavljaju lični podaci. Moramo konstantno učiti i biti u toku sa onim što deca koriste, bilo da je to ChatGPT ili druge aplikacije i igrice," upozorava Karov.

U Centru za sigurniji internet dostupna je platforma Net patrola za prijavljivanje štetnog sadržaja i digitalni alat Take It Down za zaštitu i uklanjanje spornih fotografija i video snimaka na internetu.

„Net patrola je pokrenuta još 2021. godine za prijavljivanje štetnog sadržaja. U saradnji sa globalnom mrežom Inhope, Europolom i Interpolom, sadržaj se procenjuje i uklanja (bilo preko Odeljenja za visokotehnološki kriminal u Srbiji ili putem Interpola u inostranstvu). Take It Down je alat namenjen borbi protiv osvetničke pornografije i zaštiti maloletnika. Pokrenut je u saradnji sa partnerima iz SAD (NCMEC). Alat dodeljuje jedinstveni digitalni otisak (heš) fotografiji, čime se sprečava njeno dalje deljenje na internetu“, objašnjava Karov.

Na zvaničnom sajtu Centra za sigurniji internet nalaze se direktni linkovi ka svim vodećim platformama preko kojih se štetan sadržaj može direktno prijaviti i zahtevati njegovo uklanjanje.

 B.K.

Foto: Pixabay