Društvo
O-DVA-JA-MO da smanjimo deponije
Dok veći deo Evrope svakodnevno reciklira svoj otpad i smanjuju deponije, a samim tim i zagađenje svoje neposredne okoline, u Srbiji deponije postaju sve veće. Svega dva odsto kućnog otpada odlazi na reciklažu, a gomile korisnog, ponovo upotrebljivog smeća povećavaju deponije, truju životnu sredinu i ostaju u prirodi stotinama godina. Krajnje je vreme da promenimo navike, a u tome neko može i da nam pomogne.
Projekat odvajanja kućnog otpada pod nazivom O-DVA-JA-MO počeo je da živi u pojedinim delovima naše zemlje. Momci i devojke koji učestvuju u tom projektu rade na edukaciji i sticanju novih navika građana Srbije. Oni im ukazuju na to kako bi kućni otpad, a naročito papir, metal, plastiku i staklo, trebalo da odlažu pravilno, da bi ti materijali kasnije mogli uspešno da se recikliraju.
Ovaj projekat pokrenulo je Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije, uz podršku Evropske unije i kraljevine Švedske.
"Ideja projekta je da građani u svojim domovima odvajaju kućni otpad u nekoliko frakcija, a to su papir, plastika, metal i staklo. Kroz projekat je nabavljena oprema koja je neophodna za primarnu separaciju u 17 gradova i opština, a u četiri regiona za upravljane otpadom, a to su Pirot, Duboko, Pančevo i Srem-Mačva u kojima su već uspostavljeni regionalni centri za upravljanje otpadom sa sanitarnim deponijama", objašnjava za O radio Dr Vladica Božić, šef odseka za sprovođenje i praćenje sprovođenja projekata finansiranih iz fondova Evropske unije i međunarodne pomoći u oblasti zaštite životne sredine.
U okviru tog projekta, u 17 gradova i opština u Srbiji građani sada imaju mogućnost da odvajaju otpad. To znači da, pored svoje standardne kante, sada imaju dodatnu u koju ubacuju sirovine koje mogu da se recikliraju, pre svega papir, plastiku i metal, a onda i još jednu ekstra kantu za staklo. Takođe, pre nego što odvoje reciklabilne materijale, potrebno je i da ih isperu ukoliko su prljave, da poskidaju etikete i da vode računa o tome gde šta odlažu. To nije mnogo posla i kada uđe u naviku ne predstavlja problem, ali u početku zahteva malo više razmišljanja i malo manje automatizma pri odlaganju otpada.
U planu je da se ovakav sistem separacije kućnog otpada uvede i u drugim delovima zemlje.
“Iskustvo ovog projekta bilo je veoma značajno. Ministarstvo zaštite životne sredine već planira investicije u drugim opštinama sa željom da u budućnosti svaka opština u Srbiji obezbedi građanima ovakvu vrstu usluga koje su uveliko uspostavljene u drugim zemljama Evropske unije”, kaže Božić.
Dr Božić dodaje da se sav prikupljeni otpad reciklira u našoj zemlji i da za hartiju, metal i pet ambalažu nije problem pronaći tržište. Sa staklom je situacija nešto drugačija, odnosno, za njegovu reciklažu ne postoji postrojenje u Srbiji. Ali i za to postoji rešenje, o čemu svo već ranije pisali, a s obzirom na to da je u pitanju 100 odsto reciklabilan materijal, koji se može reciklirati u nedogled bez gubitka kvaliteta, a u prirodi zapravo i ne može da se razloži, dobro je da ga posebno odlažemo ili ukoliko je to moguće, da mu nađemo novu namenu.
Svako od nas može da učestvuje u ovom projektu i to na različite načine. Ako je tvoja opština uključena u projekat, možeš da proveriš da li ste dobili plavu kantu ili kontejner za odlaganje plastike, metala i papira, kao i žuti kontejner za odlaganje stakla. Potrudi se da upoznaš članove domaćinstva sa novim pravilima odlaganja kućnog otpada i svojim primerom im pokaži kako možemo da sačuvamo prirodu i smanjimo količinu smeća na deponijama. Sve dalje je stvar volje i navike.
Takođe, možeš da postaneš i eko ambasador. Na sajtu projekta pronaći ćeš sve informacije kako to možeš da uradiš i tako daš svoj doprinos očuvanju planate.
OBRATI PAŽNJU
Veoma je važno da svhatimo da se količina otpada svakodnevno uvećava i da taj otpad neće nestati. Zbog toga bi trebalo da budemo odgovorni pri njegovom odlaganju i da sve što možemo upotrebimo ponovo ili mu nađemo neku novu svrhu. Na kraju, kada ga odložimo trebalo bi da imamo na umu da je taj otpad i dalje sirovina za nešto drugo i da ga tako uputimo dalje u svet, a ne samo na deponiju gde će zagađivati prirodu, vodu, zemljište i na kraju se ponovo kroz hranu vratiti do nas.
Više o projektu O-DVA-JA-MO poslušaj u emisiji Eko linija:
Alma Kovčić
