Manje alkohola-manje nasilja

Jedna od restriktivnih mera iz Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, koja se odnosi na zabranu točenje alkohola za vreme sportskih priredbi, godinama izaziva polemike u društvu. Međutim, ta odluka koja je na snazi dvanaest godina, kako tvrde nadležni, pokazala je izuzetno dobre rezultate kada je reč o smanjenju nasilja na sportskim dešavanjima.

Zakon je uveden kako bi se regulisalo nasilje izvan i na stadionu, a prema rečima šefa Odseka za sprečavanje nasilja na sportskim priredbama za grad Novi Sad Zorana Kuzmanova nasilničko ponašanje se smanjilo od kada je uvedena zabrana točenja alkohola.

"Postoji tendencija opadanja nasilničkog ponašanja, zahvaljujući merama koje preduzimamo, a to su zabrana prodaje alkohola i naše prisustvo koje je i preventivno. Svako lice koje je u vidno alkoholisanom stanju neće ući na stadion. Nemamo aparate, ali ako procenimo da je osoba u vidno alkoholisanom stanju, nećemo dozvoliti da uđe na stadion", dodaje Kuzmanov.

Načelnik odeljenja za praćenje i sprečavanje nasilja na sportskim priredbama pri MUP-u Aleksandar Gargenta kaže da je u prekršaju i onaj ko toči alkohol, kao i onaj koji ga konzumira.

"Zakonodavac je propisao da su kazne znatno rigoroznije za pravno lice i one se kreću od kazne zatvora do novčane kazne u velikom rasponu. I za fizičko lice propisane su i kazne zatvora i novčane kazne. Imajući u vidu statistiku, 2014. nam govori da je znatno smanjen broj prekršaja na sportskim priredbama. Početak 2015. takođe govori da je došlo do velikog smanjenja prekršaja na sportskim priredbama".

Dejan Šuput, docent na Fakultetu za sport u Beogradu, kaže da kada je reč o zabrani točenja alkohola ona je sigurno doprinela tome da se smanji broj izgreda navijača.

"Mnogo je teško izolovano govoriti o doprinosu samo jedne preventivne mere ali mislim da je ta zabrana imala dobru svrhu, dobar cilj i da ga je u jednom dobrom delu ostvarila. Alkohol naravno nije jedini i preovlađujući uzročnik nastupanja nasilja na sportskim priredbama. Dovoljno je pogledati praksu drugih evropskih zemalja u kojima je dozvoljeno točenje alkohola i na samim stadionima, kao na primer u Nemačkoj. Neke zemlje planiraju da ukinu zabranu, a jedna od njih je Hrvatska. Zemlje u kojima je ta zabrana ukinuta su obično one u kojima postoji manji problem sa navijačkim nasiljem."

Međutim, druga strana priče su ugostitelji koji imaju lokal u krugu od jednog kilometra od stadiona. Njima zbog zabrane trpi posao jer u Zakonu ne postoji član koji bi ugostiteljima nadomestio makar prosek redovnog pazara.

Predsednik Moto kluba na Grbavici Igor Tatalović ima drugačije mišljenje.

"Ne razumem zbog čega se oni kao poreski obveznici ne štite, već ih kažnjavaju zato što policija ne ume da sačuva red na i oko stadiona. Pa šta mislite kako nam je, kada nam na ceo dan zabrane točenje pića. Bukvalno dva sata pre utakmice, za vreme utakmice i još tri sata posle. Ovo je pivnica, ja ne prodajem kafu i sokove, glavni mi je artikal pivo, a na taj dan mogu da kažem samo zbogom. A i ko će da uđe u lokal kada ispred stoji policija kao da je teroristički napad, a ne utakmica".

Dejan Šuput kaže da ne bi mogla da postoji posebna klauzula samo za ugostiteljske objekte u blizini stadiona.

"Moguća su samo dva opredeljenja zakonodavca, ili da taj zakon potpuno ukine ili da zabrani točenje alkohola na samim stadionima ili drugim sportskim objektima, a da dozvoli u njihovoj okolini. Za očekivati je da, ako se smanji stepen nasilja na sportskim priredbama i nasilja povezanog sa sportom, da će se ukinuti ta zabrana, a ovako to donekle šteti interesima ugostiteljima ali to je prosto deo rizika njihovog poslovanja", navodi Šuput i ukazuje na to da je Zakon dobro premet kod nas i da najviše podseća na engleski i italijanski.

"Sam Zakon je dobro urađen. Njegova primena kod nas nije uvek bila dosledna i mislim da je on u periodu od 2003. do 2010. bio loš kada se govori o primeni i to pre svega od strane organa pravosuđa. Policija je sve vreme radila svoj posao, identifikovala izgrednike ali su sudovi imali izuzetno lošu praksu jer su postupci jako dugo trajali, a često se dešavalo da zastare. A i onda kada su predmeti okončavani u roku imali smo problem sa izuzetno blagom kaznenom politikom", zaključuje Dejan Šuput.

Tonski prilog poslušajte ovde.

Jelena Mijatović