Koliko vas štite različiti ugovori o radu?

Blizu jedne trećine radnika priznaje da nije upoznato sa svojim radnim pravima, a više od 60 odsto tvrdi da je samo delimično upoznato. To su podaci kojima raspolaže sindikat "Nezavisnost“.

Foto: Pexels, screenshot

Kada počnete da tražite posao, jedna od prvih stvari sa kojom se suočavate jeste vrsta ugovora koji vam je ponuđen.

Istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) o potrebama mladih iz 2023. godine pokazalo je da najveći deo mladih u Srbiji nikada i ne dođe do Nacionalne službe za zapošljavanje. Isto tako i da ne razmišlja o vrsti ugovora. Manje od četvrtine nezaposlenih mladih osoba navelo je da je registrovano kod Nacionalne službe za zapošljavanje.

Posledično tome, ni vrsta ugovora pod kojim rade ne ide im u prilog. Isto istraživanje pokazalo je da najveći broj zaposlenih mladih ima ugovor o radu na neodređeno vreme, 38 odsto. Na određeno ih je 26, nema ugovor 17, a preko omladinskih zadruga zaposleno jeo osam odsto.

Vrsta ugovora je ključna za planiranje poslovne budućnosti, a Petar Tomić, pravni savetnik u UGS "Nezavisnost“ kaže da je za mladog čoveka važno da dobije ugovor na neodređeno vreme, jer on pruža najviši stepen zaštite.

"Takav ugovor je najviše regulisan Zakonom o radu i garantuje mnogo više egzistencije i nade za ostanak na poslu“, kaže Tomić.

Postoje ugovori o privremeno povremenim poslovima, o delu, o stručnom usavršavanju, dopunskom radu i svi oni mogu biti nastavak osnovnog ugovora o radu.

"Mladi se danas susreću češće sa ugovorima o delu i PP ugovorima. Oni tako ne dobijaju status zaposlenog lica, da bi mogli da ostvare prava kao zaposlene kolege. Kroz PP ugovor se regulišu neka njihova prava, ali to se više odnosi na platu i neke druge stvari", objašnjava Tomić.

On kaže da je pozicija zaposlenog u nezavidnom položaju kod autorskih i PP ugovora.

"To su specifični ugovori koji su vremenski ograničeni, Zakon o radu vas ne štiti, nemate beneficije kao zaposleni. PP ugovor poslodavci najčešće zloupotrebljavaju. Dobijete ga na 120 radnih dana, kada to istekne ne možete ponovo biti angažovani na istom mestu sa takvim ugovorom, a to se masovno dešava. Preimenuje se posao i mlad čovek je prinuđen da prihvati izmenjen ugovor, a da nastavi da radi istu stvar“, kaže Tomić.

Prema njegovim rečima, mladi nisu obavešteni o posledicama potpisivanja takvih ugovora, potpisuju ih automatski i tek kada se pojavi neki problem koji bi inače regulisao Zakon o radu, shvate koliko su nezaštićeni.

Procenat nezaposlenih mladih u ukupnom korupsu nezaposlenih stanovnika Srbije iznosi 18.5 odsto i lagano se smanjuje iz godine u godinu.

Kakve poslove mladi danas traže, šta im je najvažnije u ugovoru i kolike su šanse da rade ono za šta su se školovali poslušajte u našoj emisiji "Za i protiv“.

P. K.