Društvo
Kad ja dunem i vatru sunem... Neću ti srušiti kuću
Kada govorimo o zagađenosti vazduha, mnogi prvo pomisle na automobile i izduvne gasove, a onda i na industriju kao najveće zagađivače. Ipak, nisu samo oni dežurni krivci. Građevinska industrija kriva je za 40 odsto emisije štetnih gasova. Konvencionalna gradnja zavisi od velike količine energije koja se troši kako na proizvodnju građevinskih materijala, tako i na prevoz i ugradnju. Rešenje postoji, a materijal koji nam ovaj problem rešava uglavnom spaljujemo na njivi. Taj materijal je balirana slama.
Photo: iStockphotos
Prva briga za sve one koji žele da grade prirodnim materijalima, pa tako i slamom, svakako je trajnost kuće. Igor Kovač, arhitetkta koji ima iskustva u gradnji sa slamom kaže da je kuća od slame podjetnako trajna kao i kuća od opeke, ali pod uslovom da je urađena onako kako treba.
“Razlika između savremenih materijala i izgradnje slamom jeste redovno održavanje kuće. Kada gradimo slamom, najuže je vezujemo uz zemlju, odnosno blato. Zatim, imamo kreč, koji opet nije postojan kao cement, pa drvo, koje, kada se ne zaštiti, može da truli. Sve su to prirodni materijali i treba ih redovno tretirati i redovno održavati i onda to može da traje sto, dvesto, pa i tristo godina”, objašnjava Kovač za O radio.
OBRATI PAŽNJU
Postoji nekoliko načina gradnje kada je slama u pitanju. Najjednostavniji, najbrži, ali i najskuplji je svakako sistem gradnje sa prefabrikovanim panelima od presovane slame. U pitanju je balirana slama koja u pojedinim evropskim državama u toj formi ima status sertifikovanog građevinskog materijala. Ipak, ove paneli drže visoku cenu jer ih mali broj firmi proizvodi, a ni potražnja za njima nije velika jer postoji još metoda.
“Najzastupljeniji i najstariji sistem je Nebraska. To je sistem u kome se zidovi prave od bala slama. Kod nas je ustaljena dimenzija 40x40x80 cm i one se ređaju kao cigla, naizmenično. Svaki treći red se pobija drvenim koljem. Dakle, to mu dođe kao neko armiranje slame. Međutim, naš zakon ne poznaje samonoseće zidove od balirane slame i zbog toga u našem birou, kao i druge kolege koje rade kuće od slame, uglavnom primenjujemo drvene skeletne sisteme i ispunu između njih. Praktično, kao što taj panel koji dođe gotov i koji se niže jedan do drugog, pa se onda i međuspratne tavanice nižu jedna do druge i popunjavaju, u ovom drugom slučaju uradi se skelet na licu mesta i popuni se baliranom slamom”, kaže Igor i dodaje da, kada gradite slamom, nije potrebno da temelji budu jaki kao kada je današnja klasična gradnja u pitanju.
Foto: Pixabay
Kada krene da se gradi sa slamom, kuća mora vrlo brzo da se završi. Ne samo da se izida, već mora da se stavi pod krov i da se zaštite zidovi od kiše. To zavisi od sistema kojim se radi. Igor kaže da kuću možemo obložiti drvetom ili OSB pločama, ali je najprirodnije da to uradimo blatnim malterom. Ko nema želje, volje ili vremena da se bavi blatnim malterom koji nije lak za nanošenje, može da uzme krečni malter sa kojim je mnogo lakše raditi. To su materijali koji dišu i kada tako radite, dobijate kuću sa zdravim protokom vazduha.
Najveća prednost slame je u tome što je to ekološki i energetski održiv materijal sa izuzetnim izolacionom karakteristikama.
Foto: iStockphotos
Kada pomislimo na balu slame, ne možemo da ne razmišljamo o miševima ili insektima. Ali ni tu nema bojazni, jer slama nije hranjiva i uglavnom je brkamo sa senom, odnosno, suvom detelinom koja se koristi za ishranu stoke. Igor Kovač nam je objasnio i da su životinjice moguće u zidovima od slame, ali samo ako se posao ne uradi kako treba, odnosno, ako se u gradnji ostave “džepovi” u koje životinjice mogu da se uvuku i naprave stanište. Isti problem dešava se i kada je klasična gradnja u pitanju i nije ništa što je specifično samo za slamu.
Kako je danas moderno biti ekolog, tako i Igor kaže da je ideja o kući od slame sve popularnija među mladima i dodaje da najviše poziva dobija od novosadskih mladih IT stručnjaka, koji na taj način pored stana u gradu dobijaju i kuću u prirodi. Mnogi se zalete i misle da će tako proći mnogo jeftinije, što i nije slučaj, ako se angažuju profesionalci. Ovaj način je isplativ samo ako radite sami, a sve informacije, pa i praksu, možete dobiti u Centru za zemljanu arhitekturu u Mošorinu.
Sava Žeravica sa svojom devojkom planira da se skući. Za sada žive u stanu, ali bi voleli da pronađu plac i sagrade kuću, a razmišljaju i o slami.
“Voleli bi da uzmemo plac i da napravimo našu kuću. Pojavila se ideja o kući od slame, to nam zanimljivo zvuči. Sviđa mi se prirodni način gradnje. Taj ekološki aspekt bi bio presudan ako bismo se na kraju odlučili za to. Druga pozitivna stvar je izolacija, a onda i regulacija vazduha. To nam se sviđa i težimo ka tome da budemo ekološki svesniji. Mislim da bi trebalo da se usudimo i sami pravimo i da se vratimo prirodnim materijalima. Ali sve zavisi od toga da li ćemo pronaći povoljan plac koji nam odgovara”, kaže Sava za Oradio.
I da, bez obzira na to što je gradnja slamom potpuno ekološka i što su ove kuće nergetski efikasne, subvencija države za ovakvu gradnju nema.
Više o gradnji slamon poslušajte u emisiji Eko linija:
Alma Kovčić
