Javna rasveta - glavni izvor svetlosnog zagađenja

O javnoj rasveti, čini se, najviše razmišljamo u decembru i januaru, kada su na ulicama novogodišnji ukrasi. No, vrlo često zaboravljamo upravo na onu rasvetu koja svake večeri osvetljava ulice, bulevare i parkove. Ona je glavni izvor svetlosti u gradskim sredinama i njen uticaj na nas je nesporan, bez obzira da li smo toga svesni ili ne.

Za većinu, prve asocijacije na javnu rasvetu su sigurnost i bezbednost, objašnjava profesorka na Departmanu za arhitekturu i urbanizam FTN-a Milica Vračarić.

"Mi grad najviše doživljavamo preko dana. Oko je kao organ adaptirano u najvećoj meri na spektar dnevne svetlosti. Sada grad možemo doživeti i na neki drugačiji način, dakle, noću. Tu se postavlja veliki broj pitanja, naravno i u vezi bezdednosti i tu javna rasveta ima ulogu koja je potpuno nezamenjiva. Doprinosi i u estetskom smislu - naglašavanjem važnih gradskih struktura“, objašnjava naša sagovornica.

Sa druge strane, ukoliko je javna rasveta lošeg kvaliteta i konstrukcije, može da prouzrokuje više štete nego koristi. Najštetnije su one svetiljke koje veći de svetlosti zrače iznad linije horizonta, odnosno iznad površine, što znači da se njihov efekat najmanje oseća tamo gde je napotrebniji - ispod svetiljke.

"Kada se kasno vraćate kući peške, čuje se zvuk ptica i drugih živih bića sa kojima delimo grad i osvetljenje utiče na promenu biološkog ritma ovih stvorenja. Treba imati na umu da je veliki broj ovih vrsta danas ugrožen. Zbog prejakog osvetljenja oko 80 odsto ljudske populacije danas živi u uslovima svetlosnog zagađenja", podseća Milica Vračarić.

Prirodna verzija vatrometa

Najbolje su, ipak, one svetiljke čiji se zraci prostiru na tlo ispod same sijalice. Pored konstrukcije sijalice i ugla pod kojim je postavljena, važna je i njena visina. Kada je svetiljka previsoka u odnosu tlo, svetlost veoma često dopire do naših prozora i dolazi do takozvane svetlosne intruzije, odnosno, uznemiravanja građana agresivnim osvetljenjem.

Najzdravija svetlost je ona narandžasto-žute boje, jer ona najmanje smeta živom svetu, odnosno, najmanje mu je privlačna. Najgore veštačko svetlo tokom noćnih sati je ono koje pripada plavo-belom delu spektra. Ona je izuzetno privlačna insektima, a negativno utiče i na metaboličke procese drugih živih organizama jer imitira dnevnu svetlost i tako organizmu šalje pogrešne signale.

Ministarstvo energetike je lokalnim samouprava uputilo preporuku da se javna rasveta na ulicama, trgovima i drugim objektima svede na minimalni nivo, što podrazumeva smanjenje osvetljenja za 33 odsto. Preporučeno je i da novogdišnja rasveta ove godine na ulicama bude samo mesec dana - od 15. decembra do 15. januara.

Kako je nedavno za RTV izjavila načelnica gradske uprave za zaštitu životne sredine Dragica Branković, Novi Sad se je prihvatio preporuke ministarstva i uradio sve što je bilo moguće u kratkom roku.

"Za javnu, odnosno, uličnu rasvetu, nije planirano isključenje i smanjenje osvetljenja. Ono što smo mogli da uradimo, bez da ugrožavamo građane, je da isključimo dekorativnu rasvetu. Na Žeželjevom mostu, mostu Duga, Petrovaradinskoj tvrđavi i Gradskoj kući smo isključili dekorativnu rasvetu i to je jedino gde smo realizovali mere štednje. Samo ta jedna mera je doprinela sa preko 98 hiljada kilovat časova uštetde u poređenju sa istim periodom prošle godine“, rekla je Dragica Branković.

Adaptacija javnog osvetljenja je u Novom Sadu počela još davne 2004. godine kada su uvedene prve LED sijalice. Kineska četvrt, koja je nedavno rekonstruisana, može da se pohvali dobro isprojektovanom rasvetom koja se odlično uklapa u ambijent. 

Ukoliko imate problema sa javnom rasvetom, organizacija Carpe Noctem iz Novog Sada vas poziva da im to prijavite putem formulara na njihovom sajtu i oni će potruditi da vas posavetuju kako da rešite problem. Ovo je jedan korak ka formiranju baze podataka lošeg osvetljenja, koja bi ukazala i nadležnima na to šta treba da se promeni.

O problemu javnog osvetljenja govorili smo i u novom izdanju emisije "Eko linija":

M. L.