Društvo / Intervju
U magnovenju: Stefanov trijumfalni povratak na TAKT
Prethodnog vikenda završeno je 14. izdanje kantautorskog festivala TAKT, koje je, uprkos svim poteškoćama u organizaciji, održano u Novom Sadu. Od samih početaka, TAKT neguje kantautorsku scenu, prilagođavajući kriterijume takmičenja savremenom trenutku i pružajući mogućnost mladim autorima da se predstave, ne samo uz akustičnu gitaru. Takođe, u skladu s vremenom u kojem živimo i društvom u kome se nalazimo, organizatori su posebnu pažnju posvetili aktivizmu, kao i drugačijem pogledu na muzičku i event industriju. Neodvojivi deo TAKT-a bio je i filmski program, uz selekciju koja je obuhvatala dela pristigla sa svih kontinenata. Od muzike i kantautorskog nastupanja sve je počelo, pa posebno mesto zauzima i pobednik takmičenja. Ove godine to je Stefan Bogosavljević – Bora.
TAKT je prošao - kakvi su ti utisci posle festivala?
Mislim da su se utisci i dalje samo delimično slegli. Nisam bio svestan da sam uspeo da svoje stvaralaštvo približim publici i žiriju na tom nivou i da osvojim prvu nagradu, odnosno pobedu. I dalje imam osećaj kao da festival tek treba da se desi - sve mi je u nekom, ali vrlo lepom magnovenju.
Kako si odlučio da se prijaviš i kako si uopšte čuo za festival?
Za TAKT festival znam već nekoliko godina. Ranije sam pratio neke zanimljivije koncepte kantautorskih festivala, a ovaj me je u suštini privukao zato što, pored muzičkog i umetničkog angažmana, kroz njega se prožima i širi društveni angažman mladih, na koje festival poziva i koje podržava. Prvi put sam učestvovao na TAKT-u 2023. godine, ali tada nisam imao toliko uspeha kao ove godine. Nisam čak prošao ni u finale (smeh). Upoznao sam razne dobre ljude i umetnike, a upravo zbog tog prethodnog iskustva odlučio sam da učestvujem i ove godine - što se pokazalo kao odlična odluka.
Pesma s kojom si nastupao bila je namenjena samo za prvo veče, ali za finalno veče organizatori su tražili da se komponuje potpuno nova. Kako si se snašao u tom konceptu?
Uh, to je bilo izazovno, jer smo mi, finalisti, formalno imali na raspolaganju nekih 20 časova za stvaranje. Verujte mi, u realnosti se to svede na maksimalno pet do sedam sati, računajući sve druge osnovne ljudske potrebe koje se moraju ispuniti u međuvremenu. Naročito je izazovno kada imate zadatu temu koja vam nije bliska - bar ne meni, na način na koji je najšire shvaćena. S druge strane, moram da naglasim da je najteži deo celog procesa bio izvesti tu pesmu, a ona još uvek nije sazrela u tebi kao umetniku. Ne znam, kako dati ljudima neki deo sebe za koji ni ti ne znaš da li ti pripada? Ne znam ni kako to da objasnim, ali svakako, trenutak kada čujete da publika peva vašu pesmu zajedno sa vama, taj osećaj ispunjenosti definitivno vas ubedi da ste stvorili nešto lepo i, nadam se, vredno.
Zanimljivo je, naravno i druženje među svima koji su se prijavili na TAKT, kao i onima koji su bili gosti festivala. A dokaz tome je i činjenica da si faktički učestvovao u pesmi koju je izvela tvoja koleginica — da ne kažem, suparnica u finalu?
Pa da, eto, takav je bio sticaj okolnosti. S obzirom na to da je njena prva takmičarska pesma bila izvedena uz matricu, u kojoj je ona pevala samo vokalni deo, nije znala kakva su pravila, pa nije mogla da pripremi za jedno veče i novu pesmu i matricu. Rekao sam: "Ništa, onda pravimo i tvoju pesmu." Naravno da sam joj pomogao, a čak sam bio dosta opušteniji dok sam izvodio njenu pesmu - tada sam se skroz oslobodio i bilo mi je drago da sa njom delim binu. Tako da je bilo super.
OBRATI PAŽNJU
Nastup na TAKT-u je kantautorski, a ti si to ispoštovao baš u onom najosnovnijem segmentu - gitara i glas. Koliko taj stil neguješ generalno u svom radu?
Konkretno, u ovoj formi nastupam i tako je što se tiče mojih pesama. Imao sam, naravno, bendove, s njima radim na nekim drugim stvarima, ali mi ova izvorna forma najviše odgovara dok snimam i izvodim stvari, jer je najmanje kompleksna. Bend može da bude komplikovan na više nivoa: od toga da se nađe dobar muzičar, da se uklopite sa njim, pa ne samo u muzičkom, već i u ljudskom smislu. Da li te energije mogu da funkcionišu? Da li vam ta osoba odgovara, odnosno vi njoj? Da li postoji ta međusobna energija? Tako da, eto, što se benda tiče, za time polako tragam. Imam već neke ljude s kojima bih svirao, ali za sada mi ovakvo izvođenje najviše odgovara.
Jovan Vanja Marjanović
foto: Mihajlo Srđević
